Краљевина Црна Гора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 56:
| Портал = Историја
}}
'''Краљевина Црна Гора''' је назив за државу [[Историја Црне Горе|Црну Гору]] у историјском раздобљу од [[1910]]. до [[1918]]. године. Почетак овог периода означен је уздизањем дотадашње [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]] на степен [[краљевина|краљевине]] (1910). Овом промјеном, Црна Гора се по државном рангу изједначила са сусједном [[Краљевина Србија|Крљевином Србијом]] и другим сувереним краљевинама, а династија [[Петровићи-Његоши|Петровића-Његоша]] је добила статус [[краљ]]евске династије. Промјена државног ранга извршена је доношењем посебног закона, који је имао уставну снагу, али само у смислу промјене државног назива и владарског наслова, тако да је на снази и даље остао дотадашњи [[Устав Црне Горе (1905)|Устав Књажевине Црне Горе]] из [[1905]]. године. Пријестоница је и даље остала на [[Цетиње|Цетињу]]. Једини владар био је краљ [[Никола I Петровић-Његош]].{{sfn|Љушић|2001|p=360-363}}
== Историја ==
[[Датотека:King Nikola of Montenegro.jpg|мини|десно|220п|[[Никола I Петровић-Његош]], краљ Црне Горе (1910-1918)]]
[[Датотека:Danilo III.jpg|мини|десно|220п|Престолонасљедник [[Данило Петровић-Његош (принц)|Данило Петровић-Његош]]]]
[[Датотека:Proclamation of the Kingdom of Montenegro.jpg|мини|десно|220п|Проглашење Краљевине Црне Горе (1910), под српским црвено-плаво-бијелим заставама]]
[[Датотека:Zastave Kraljevine Crne Gore.jpg|десно|220п|мини|Примјерци сачуваних старих застава Краљевине Црне Горе, које својим изгледом свједоче да се помен ''плаветне'' боје у [[Устав Црне Горе (1905)|Уставу]] из [[1905]]. године односио на плаву, а не на "свијетлоплаву" боју, која је измишљена тек [[1993]]. године]]▼
Црна Гора је проглашена краљевином [[28. август]]а
=== Црна Гора у балканским ратовима ===
[[Датотека:Лазар Томановић.JPG|десно|220п|мини|[[Лазар Томановић]], предсједник Министарског савјета (1907-1912)]]
[[Датотека:Serbian and Montenegrin officers in Đakovica, 1913.jpg|мини|десно|Србијански и црногорски официри у ослобођеној [[Ђаковица|Ђаковици]]]]▼
{{главни чланак|Балкански ратови}}
Линија 75 ⟶ 76:
Док су трајале операције Зетског и Приморског одреда за опкољавање Скадра, Источни одред је кренуо према Пољимљу и Метохији. За нешто мање од тридесте дана од 26. септембра до 22. октобра Црногорска војска заузела је [[Мојковац]], [[Беране]], [[Бијело Поље]], [[Рожаје]], [[Пљевља]], [[Плав]], [[Гусиње]], [[Пећ]] и [[Ђаковица|Ђаковицу]]. До краја октобра (почетка новембра по новом календар) у сви новоослобођеним крајевима успостављена је црногорска власт. Након завршетка операција већи дио Источног одреда пребачен је у [[Скадар]].
====
▲[[Датотека:Zastave Kraljevine Crne Gore.jpg|десно|220п|мини|Примјерци сачуваних [[Застава Краљевине Црне Горе|старих застава]] Краљевине Црне Горе, које својим изгледом свједоче да се помен ''[[плаветна боја|плаветне]]'' боје у [[Устав Црне Горе (1905)|Уставу]] из [[1905]]. године односио на плаву, а не на "свијетлоплаву" боју, која је измишљена тек [[1993]]. године]]
У другој половини новембра 1912. договорен је примирије, које је трајало до фебруара наредне године. Али, црногорска опсада [[Скадар|Скадра]] није прекидана. За Црну Гору је освајање [[Скадар|Скадра]] сматрано за циљ животне важности. Како се вјеровало на Цетињу, добијањем [[Скадар|Скадра]] Црна Гора ће коначно добити потпуну контролу над басеном [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и прилику да приступи регулацији вода у овој области. Продубљивањем изворишта ријеке [[Бојана (река)|Бојане]], које се налазило у Османлијским рукама, снизио би се ниво воде језера, чиме би Црна Гора добила 1000000 рала обрадивог земљишта. Тако би се једним потезом ријешило неколико великих проблема црногорске државе:смањио би се недостатак плодног земљишта и умањило исељење, док би држави буџет од земљишног пореза био увећан за око 20 %. За државу која финанскијску стабилност остварује захваљујући иностраним донацијама, освајање [[Скадар|Скадра]] тумачило се као спасоносно рјешење.▼
{{main|Опсада Скадра (1912—1913)}}
▲У другој половини новембра 1912. договорен је примирије, које је трајало до фебруара наредне године. Али, црногорска опсада [[Скадар|Скадра]] није прекидана. За Црну Гору је освајање [[Скадар|Скадра]] сматрано за циљ животне важности. Како се вјеровало на Цетињу, добијањем [[Скадар|Скадра]] Црна Гора ће коначно добити потпуну контролу над басеном [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и прилику да приступи регулацији вода у овој области. Продубљивањем изворишта ријеке [[Бојана (река)|Бојане]], које се налазило у Османлијским рукама, снизио би се ниво воде језера, чиме би Црна Гора добила 1000000 рала обрадивог земљишта. Тако би се једним потезом ријешило неколико великих проблема црногорске државе:смањио би се недостатак плодног земљишта и умањило исељење, док би држави буџет од земљишног пореза био увећан за око 20 %. За државу која
Велике силе, првенствено Аустроугарска, захтијевале су од црногорског владара да прекине опсаду. Увјерен да исход овог похода одлучује о судбини државе, он није хтио уважити ни једну такву препоруку, па чак ни претњу. Крајем 1912. године, краљ Никола пише „Ми смо се ријешили да све преврнемо ако нам се ([[Скадар]]) оспори. Ми боагами не блефирамо но смо се ријешили да зњ до потоњега гинемо” он је, несумљиво, вјеровао да бије своју одсудну битку. Његова спознаја о важности битке за скадар појачана је сазнањем да ће, уколико је изгуби, у сусједству добити нову државу [[Кнежевина Албанија|Албанију]], која је креатура Аустроугарске, чиме ће његова полувијековна броба за ослобођавање од османлијског обруча завршити стицањем још опаснијег и смртоноснијег-Аустроугарског. Сви они који су му сугерисали да престане с нападом на Скадар нијесу му препоручивали да повуче обичан политички потез, већ да пристане да своју полувијековну борбу врати на исту тачку које је и почела. Враћање са [[Скадар|Скадра]] необављена посла, краљ је доживљавао не само као свој животни пораз, већ и као пораз плоитичке идеје иза које је два вијека стајала династија чији је изданик. Славни потомак владике [[Данило I Петровић Његош|Данила]] није хтио да се тако лако врати на почетак династичке мисије-у прву сцену [[Горски вијенац|Горског Вијенца]], насловљену: Глухо доба ноћи, свак спава.▼
▲Велике силе, првенствено Аустроугарска, захтијевале су од црногорског владара да прекине опсаду. Увјерен да исход овог похода одлучује о судбини државе, он није хтио уважити ни једну такву препоруку, па чак ни претњу. Крајем 1912. године, краљ Никола пише „Ми смо се ријешили да све преврнемо ако нам се ([[Скадар]]) оспори. Ми боагами не блефирамо но смо се ријешили да зњ до потоњега гинемо” он је, несумљиво, вјеровао да бије своју одсудну битку. Његова спознаја о важности битке за скадар појачана је сазнањем да ће, уколико је изгуби, у сусједству добити нову државу [[Кнежевина Албанија|Албанију]], која је креатура Аустроугарске, чиме ће његова полувијековна
Фебруара 1913. године, црногорској војсци су се у напад на [[Скадар]], прикључиле и српске трупе. Садејство српске и црногорске војске трајало је до почетка априла. Чим су велике силе одлучиле да [[Скадар мора]] припасти припасти новоформираној држави [[Кнежевина Албанија|Албанији]], српске трупе су напустиле опсаду. Тада црногорска војска, упркост опомени [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Руска Империја|Русије]], започиње општи напад на град. Након жестоке борбе, црногорска војска је, априла 1913. године, успјела да га заузме. Јуриш на добро утврђен град, коштао је црногорску војску 2000 људи. Након заузимања [[Скадар|Скадра]], притисак великих сила, [[Аустроугарска|Аустроугарске]] , постао је још јачи, а захтјев да се црногорска војска повуче добио је значење ултиматума. Да би црногорску војску приморала на повлачење [[Аустроугарска]] је затворила границу према Црној Гори и запријетила да ће заузети [[Бар]]. У оваквој ситуације Црна Гора је крајем априла морала донијети одлуку о напуштању [[Скадар|Скадра]]. Убрзо након тога, у [[Лондон]]у је 30. маја 1913. Потписан уговор о миру, којим је окончан рат балканских савезница против [[Османско царство|Османлијског царства]]. Одлукама овог мировног уговора царство се након пет вијекова повуколо са Балкана.▼
▲Фебруара 1913. године, црногорској војсци су се у напад на [[Скадар]], прикључиле и српске трупе. Садејство српске и црногорске војске трајало је до почетка априла. Чим су велике силе одлучиле да
=== Нова Црна Гора ===
[[Датотека:Brigadir Janko Vukotic.jpg|десно|220п|мини|[[Јанко Вукотић]], предсједник Министарског савјета (1913-1915)]]
Послије завршетка ратова, на међународној конференцији исцртане су нове границе на Балкану. Црна Гора је могла бити задовољна територијалним добицима. Иако јој је одузет [[Скадар]], добила је проширење од око 5000 km²: прије рата је 9475, а након рата више од 14000 km². У њном саставу сада су били: Малесија, дио Новопазарског санџака и Метохије до [[Бели Дрим|Бијелог Дрима]], као и градови: [[Бијело Поље]], [[Мојковац]], [[Беране]], [[Пљевља]], [[Рожаје]], [[Гусиње]], [[Плав]], [[Ђаковица]] и [[Пећ]].
Линија 89 ⟶ 95:
Захваљујући територијалном проширењу, Краљевина Црна Гора добила је око 240000 нових поданика. Од тог броја, неправославаца је било ок 180000( муслимана 160000, католика 20000), чиме је значајно промјењена конфесионална структура црногорске државе. Тако су од око 500000 становника, поданици из доводобијених области читили су 40 % популације. Када имамо у виду обе особености друштва које се 1913. године нашло у саставу црногорске државе, онда се намеће увјерење да ј овим територијалним и популацијским увећањем уистину створена „нова” Црна Гора.
Стварањем ове „нова” Црне Горе, нијесу се само стекли услови да се она за кратко вријеме конструише као другачија друштвена, културолошка и политичка заједница од оне која је створена 1878. године, већ и да се у потпуности маргинализује друштвено, културолошко и политичко биће које је представљало историско језгро црногорске државе. Она традиционална, „херојска” или нахијска Црна Гора, Црна Гора између [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и [[Ловћен]]а, ријеке [[Морача|Мораче]] и Паштровачке горе, која је стекла независност у XVIII вијеку и створила независну државу, постала је 1914. године друштвена и културолаошка мањина. У цјелини гледано, добици Црне Горе у Балканским ратовима нијесу били за превелико радовање. Сирмомашна и исцрпљена држава добила је велики простор, који је, ако хоће да јој буде од користи, најприје морала да администраткивно уреди, комуникацијски повеже са државним средиштем и социјалног култивише. Ни за један од тих подухвата, црногорска држава није имала снаге. Још је већи проблем за црногорску државу био како да код 180000 нових поданика, који су [[Османско царство|Османлиско царство]] сматрали својом државом, развије осјећај лојалности. Велика насиља, која су према неправославном становништву током рата чињена, учинила су тај задатак још тежим, а понегдје чак и немогућим.
Линија 95 ⟶ 100:
=== Црна Гора у Првом свјетском рату ===
▲[[Датотека:Serbian and Montenegrin officers in Đakovica, 1913.jpg|мини|десно|
[[Датотека:Mojkovacka bitka.PNG|мини|десно|[[Битка код Мојковца|Мојковачка битка]]]]
Линија 122 ⟶ 128:
==== Окупација и ослобођење ====
[[Датотека:Alexius WW1 Kapitulation Montenegros.jpg|мини|десно|Предаја
{{главни чланак|Владе Краљевине Црне Горе у егзилу|
Након извесног времена, принц Мирко и преостали чланови Владе и генерали потписују капитулацију [[1916]]. године, разоружавају [[Историја Војске Црне Горе|Војску]] и допуштају Аустроугарској да успостави своју администрацију. Распуштени војници или иду кућама, или одлазе у [[Црногорски комити|комите]], или напуштају земљу бежећи у иностранство, или преживљавају Голготу и придружују се српској војци на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Аустроугарска власт је тада у школама уместо ћирилице увела латинично писмо.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:466325-CG-I-zivot-hteli-da-daju-za-cirilicu И живот хтели да дају за ћирилицу („Вечерње новости“, 30. новембар 2013)]</ref>
Црна Гора се налазила под [[Аустроугарска окупација Црне Горе|аустроугарском окупацијом]] наредне две године, а за то време се проглашава [[1917]]. године [[Крфска декларација]]. Одредбе из Крфске декларације прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење. Након [[Битка код Доброг Поља|пробоја Солунског фронта]], долазе савезничке трупе које ослобађају Црну Гору. Најзад 1918. Подгоричка скупштина проглашава уједињење Црне Горе са Србијом.
=== Уједињење са Србијом ===
Линија 180 ⟶ 186:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивановић|first=Филип|year=2006|title=Проблематика аутокефалије Митрополије црногорско-приморске|location=Подгорица-Цетиње|publisher=Унирекс, Светигора|url=http://books.google.com/books?id=mP6OAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Љушић| first = Радош|authorlink = Радош Љушић| title = Историја српске државности| volume = 2|year=2001| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Маркуш|first=Јован Б.|title=Народна странка у Књажевини и Краљевини Црној Гори 1906-1918: Прилог почецима парламентаризма у Црној Гори|year=2005|edition=1.|location=Цетиње-Подгорица|publisher=Народна мисао|url=https://www.scribd.com/document/188130859/Narodna-Stranka-u-Knjazevini-u-Kraljevini-Crnoj-Gori-1906-1918}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
| |||