Черновци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29:
 
== Историја ==
У Черновци је у другој половини 18. века радила Православна богословија, након премештања из Сучаве. У њој је од 1786. године професор [[Данил Влаховић]], први Србин, јеромонах и намесник бачког [[Манастир Ковиљ|манастира Ковиља]].<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 18. фебруар 1907.</ref> Влаховић је био уједно и управитељ те школе; а 1788. Истигодине узео је убрзоза 1780помоћнике двојицу Срба, свог сина Петра Влаховића дотадашњег пароха у Петровом Селу и извесног Георгија Поповића. Данил је 23. априла 1789. године од предавача постао митрополит буковински<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1907.</ref>, са седиштем у Черновци. Године 1906. у Черновци је студирало на Богословском факултету (отворен 1875) 10 Срба богослова, међу којима Милан Л. Поповић.
 
Черновци су од [[1873]]. до [[1920]]. били седиште [[Буковинска митрополија|Буковинско-далматинске митрополије]], у којој су биле обједињене православне цркве у аустријском делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. У њеном су саставу биле обе православне епархије у [[Краљевина Далмација|Краљевини Далмацији]]: [[Задарска епархија|Задарска]] и [[Которска епархија|Которска]]. Некадашња [[Резиденција буковинско-далматинских митрополита]], данас седиште [[Универзитет у Черновцима|Универзитета у Черновцима]], уписана је [[2011]]. године на [[Унеско|УНЕСКО-ву]] [[Списак места Светске баштине у Европи|Светску баштину]].