Нужник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 21:
'''Клозет''' ([[Старофранцуски језик|стфранц.]] ''-{clos}-'', {{jez-лат|clausum}} од ''-{claudere}-'' — „закључати, затворити“), нужник, заход, клоња, -{WC}- — ве-це (скраћено од {{jez-енг|water closet}}), тоалет или 00 (знак за јавне тоалете нарочито у [[Немачка|Немачкој]] и [[источна Европа|источној Европи]]) је простор у коме се одлажу течни продукти метаболизма човека, [[фекалије]] ([[измет|фецес]] и [[мокраћа|урин]]).<ref name="Бук">Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.</ref><ref name="Горњи Јеловац">Караџић В. , Српски рјечник, НОЛИТ Београд, Београд, 1972.</ref><ref name="Прст">Група аутора, Превентивна медицина, Веселин Маслеша, Сарајево, 1962.</ref> Значај овог одлагања на тачно одређеном и зато предвиђеном месту, по одређеним технолошко-хигијенским правилима је у превентивној функцији спречавања зараза и човека и животиња које би заразу преносиле.<ref name="Прст"/>
 
Тоалети могу бити [[flush toilet|са]] или [[dry toilet|без]] воде за испирањеpiće .<ref name="tilley">{{Cite book|url=http://www.eawag.ch/en/department/sandec/publications/compendium/|title=Compendium of Sanitation Systems and Technologies |last2=Ulrich|first2=Lukas |last3=Lüthi|first3=Christoph|last4=Reymond |first4=Philippe|last5=Zurbrügg |first5=Chris|publisher=Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag) |isbn=978-3-906484-57-0 |edition= 2nd |location=Duebendorf, Switzerland|last=Tilley|first=Elizabeth|pages=}}</ref> Могу бити постављени за седећи или [[squat toilet|чучећи]] положај. Тоалети са испирањем су обично повезани са [[канализација|канализационим системом]] у урабаним областима и са [[septic tank|септичким јамама]] у мање изграђеним подручјима. Суви тоалети су повезани са јамом, [[Container-based sanitation|покретним контејнером]], [[Composting toilet|компостирајућом комором]], или неком другом направом за складиштење и третирање фекалија. Тоалети се обично праве од [[Керамика (материјал)|керамике]] ([[порцелан]]а), [[бетон]]а, [[пластика|пластике]], или [[дрво|дрвета]]. У приватним кућама, тоалет, лавабо, када, или туш могу да буду у истој просторији. Једна друга опција је да постоји једна просторија за прање тела ([[купатило]]) и засебна просторија за тоалет и сливник за прање руку ([[Toilet (room)|тоалетна просторија]]). [[Public toilet|Јавни тоалети]] се састоје од једног или више тоалета (и обично [[urinal|писоара]]) који су доступни за употребу јавности. [[Portable toilet|Преносни]] тоалети или [[chemical toilet|хемијски]] тоалети могу бити донети ради великих и привремених окупљања.
 
Многа сиромашна домаћинства у земљама у развоју користе веома једноставне, а често и нехигијенске тоалете, на пример једноставна [[pit latrine|пољске]] тоалете и тоалете у виду кофе који се обично постављају изван куће. Глобално, скоро једна милијарда људи уопште нема приступ адекватном тоалету, те су присиљени да врше [[Дефекација|дефекацију]] на отвореном (посебно у [[Индија|Индији]]).<ref name="JMP2017">WHO and UNICEF (2017) [https://washdata.org/reports Progress on Drinking Water, Sanitation and Hygiene: 2017 Update and SDG Baselines]. Geneva: World Health Organization (WHO) and the United Nations Children’s Fund (UNICEF), 2017</ref> Болести које се преносе путем [[Fecal–oral route|фекално-оралне руте]] или [[Waterborne diseases|путем воде]], као што су [[колера]] и [[дијареја]], могу се ширити услед отворене дефекације. Оне се исто тако могу ширити помоћу тоалета који нису безбедни, и који узрокују [[Water pollution|загађење површинске воде]] или [[Groundwater pollution|подземне воде]]. Историјски, санитација је била проблем од најранијих фаза људских насеља. [[Циљеви одрживог развоја|Циљ одрживог развоја]] број 6 позива на увођење „адекватне и непристрасне санитације и хигијене за све и окончање праксе отворене дефекације до 2030. године”.<ref name="JMP2017"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нужник