Ген — разлика између измена

[[Слика:Gene.png|десно|мини|270п300п|Мозаичка грађа еукариотских гена]]

'''Ген''' је физичка и функционална јединица [[типови наслеђивања|наслеђивања]], која преноси наследну поруку из [[генерација|генерације]] у генерацију, а чини га целовит део [[ДНК]] потребан за синтезу једног [[протеин]]а или једног молекула [[Рибонуклеинска киселина|РНК]]. Гени су нанизани дуж [[хромозом]]а. Ген за одређено својство увек се налази на истом месту на хромозому које се назива [[ген|генски локус]]. Гени су линеарно распоређени делови хромозомске ДНК (види слику). Њихова величина (број нуклеотида ДНК) и распоред на хромозомима су строго одређени. Грађа гена је грађа саме ДНК и огледа се у тачно одређеном редоследу нуклеотида (А, Т, Ц и Г). Промена тог редоследа, мањак или вишак нуклеотида резултира у промени функције гена и назива се [[генске мутације|генска мутација]] (тачкаста мутација). Појмове [[фенотип]] и [[генотип]] у [[наука|науку]] је увео [[Данска|дански]] [[ботаника|ботаничар]] Вилхелм Јохансен ([[1905]]), а из генотипа је изведен ген.<ref>Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, ISBN 13-978-1449-65985-1.</ref><ref>Lawrence E. (1999): Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London, ISBN 0-582-22708-9.</ref><ref>King R. C., Stransfield W. D. (1998): Dictionary of genetics. Oxford niversity Press, New York, Oxford, ISBN 0-19-50944-1-7; ISBN 0-19-509442-5.</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. (1990): Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. Cambridge University Press, Cambridge, ISBN 0 521 30551-9.</ref>