Племе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Племе''' ({{јез-гр|φυλή}} / племе) је вишезначни појам, који у зависности од контекста употребе може означавати различите врсте [[Људи|људских]] заједница. У савременом друштву постоје две основне врсте племена. У прву групу спадају [[етничка група|етничка]] племена, која припадају [[домородачки народи|домородачком]] становништву у разним крајевима света и још увек се налазе на племенском степену друштвеног развоја. У другу групу спадају ''традиционална'' племена, која представљају део историјске баштине у многим савременим народима, односно нацијама. У историјском контексту, развој племена се може пратити од [[Протоисторија|протоисторијског]] периода, када је дошло до постепеног обликовања првобитних племена и стварања племенских савеза, из којих су се потом развиле и прве [[држава|државе]]. Кључним фактором за настанак првобитних племена сматра се појава [[земљорадња|земљорадње]], чиме је започео процес везивања првобитних заједница за одређену [[Територија|територију]], која је тиме постала основа за настанак територијализованог племена као шире заједнице. Иако је већ током [[стари век|старовековног]], а потом и током [[средњи век|средњовековног]] раздобља дошло до јачања државе у односу на племенске видове друштвеног организовања, специфичне историјске околности су у многим крајевима света омогућиле опстанак племенског уређења све до [[нови век|нововековног]] периода.
{{без извора}}
 
'''Племе''' је облик веће људске [[Заједница|заједнице]] чији су чланови у крвном сродству. Оно се састоји од више [[Братство|братстава]], а могу да се удружују у савезе племена (обично сродних). Појавом [[Земљорадња|земљорадње]] и [[Сточарство|сточарства]] добијају чвршћу [[Организација|организацију]] и обично се вежу за одређену [[Територија|територију]], чије је [[тло|земљиште]] у племенском власништву. Племенска организација постоји и сада код [[народ]]а на нижем степену [[Цивилизација|цивилизацијског]] развоја. Код нас је имала битну улогу за време [[Историја Србије у Османском царству|османске окупације]] у брдским крајевима [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Источна Херцеговина|Источне Херцеговине]].
У [[историја Срба|историји српског народа]], специфични облици племенског организовања су током раздобља [[Историја Србије у Османском царству|турске власти]] опстали у областима (старе) [[Стара Црна Гора|Црне Горе]], [[Брда (област)|Брда]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], а традиционална подела на племена у тим областима и данас преставља саставни део историјске баштине.{{sfn|Ердељановић|1926|p=}}{{sfn|Љушић|2001|p=}}
 
== Покушај свођења српског народа на степен племена ==
[[Датотека:Kralj aleksandar1.jpg|мини|десно|240п|Краљ [[Александар I Карађорђевић]], главни заговорник политике ''[[Интегрално југословенство|интегралног југословенства]]'']]
{{main|Интегрално југословенство}}
 
Крајем 19. и почетком 20. века, поједини идеолози [[југословенство|југословенског]] покрета почели су да напуштају изворну југословенску, односно јужнословенску идеју, која се заснивала на концепту сарадње између [[Јужни Словени|јужнословенских]] народа, а уместо тога су почели да промовишу нову, ''интегралистичку'' тезу по којој [[Срби]] и [[Хрвати]], а заједно са њима и [[Словенци]], представљају јединствен народ, састављен од три ''племена'': српског, хрватског и словеначког. Након стварања [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] (1918), такве замисли су добиле нову политичку и државну димензију. Кључни искорак ка политичком дефинисању [[интегрално југословенство|интегралног југословенства]] учињен је [[1929]]. године, када је званични назив државе промењен у ''[[Краљевина Југославија]]''. Од тог тренутка, ''интегралистичка'' политика је спровођена путем репресивног негирања народне посебности Срба, Хрвата и Словенаца, а сва три народа (српски, хрватски, словеначки), званично су проглашени пуким ''племенима'' у саставу јединствене ''југословенске'' [[нација|нације]]. Таква политика је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] интензивно спровођена од увођења [[шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] (1929), до погибије краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године, чиме је окончан и покушај свођења српског народа на степен племена.{{sfn|Димић|1994|p=171-207}}{{sfn|Dimić|2001|p=333-349}}{{sfn|Димић|2001|p=137-153}}
 
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Морача са Ровцима и Колашином]]
* [[Племена Црне Горе]]
* [[Морача са Ровцима и Колашином]]
* [[Племенско уређење на Балкану]]
* [[Племенски савез Лужичана]]
* [[Фила (племе)]]
{{colend}}
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Држава, интегрално југословенство и култура: Прилог историји шестојануарске диктатуре 1929-1931|journal=Књижевност: Месечни часопис|year=1994|issue=1-3|pages=171-207}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Integralno jugoslovenstvo i kultura 1929-1931. godine|title=Dijalog povjesničara-istoričara|year=2001|volume=3|pages=333-349|location=Zagreb|publisher=Zaklada Friedrich Naumann}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ердељановић|first=Јован|authorlink=Јован Ердељановић|title=Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена|year=1926|series=Српски етнографски зборник|volume=39|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HuQJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
{{refend}}
 
{{клица}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Племе