Патријаршијски двор у Сремским Карловцима — разлика између измена

Патријаршијски двор је не само управно седиште [[Епархија|епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], него се у њеном делу налази и [[Благајна|Ризница]]. Ризница је отворена за јавност и у њој је се налази стална поставка. Неки од предмета у поставци донешенидонесени су из разорених и угрожених цркава у [[Босна и Херцеговина|Босни]] и [[Хрватска|Хрватској]]. У седам одаја смештене су драгоцености, уметнички материјал, [[икона|иконе]], [[портрет]]и, различити предмети примењене уметности и [[библиотека]] ретких и вредних рукописа и старе штампане књиге. 13 портрета епископа и митрополита који су владали Карловачком патријаршијом, смештено је у највећој одаји Ризнице. Рестаурирани остаци иконостаса из у [[Други светски рат|Другом светском рату]] оскрнављених манастира Старо и Ново Хопово, такође се налазе у Ризници. Најстарија књига у Ризници је „Цветник“, написан у 15. веку. „Цветник“ је био врста уџбеника за младе монахе. Златом ткани фелон (огртач) у којем је хиротонисан [[Петар I Петровић Његош|Свети Петар Цетињски]], престони крстови, златни и сребрни путири, као и композиција „Поворка светих Срба“, чувеног иконописца [[Мојсије Суботић|Мојсија Суботића]], део су ове Ризнице.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:527645-Patrijarsijski-dvor-u-Sremskim-Karlovcima---riznica-srpske-istorije Ризница српске историје]</ref>