Охридско-битољска епархија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 25:
| Карта =
}}
'''Охридско-битољска епархија''' је некадашња епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која је основана [[1931]]. године. Почевши од [[1967]]. године била је захваћена расколом, који је изазван неканонским проглашењем аутокефалности [[Македонска православна црква (1967)|Македонске православне цркве]]. У склопу спровођења [[Нишки споразум (2002)|Нишког споразума]] од [[2002]]. до [[2005]]. године, њено подручје је укључено у састав [[Православна охридска архиепископија|Православне охридске архиепископије]].
== Историјат ==
Ред 35:
Током бугарске окупације (1941—1944) епархија је тешко пострадала, а усљед ратних прилика администратор Викентије Проданов није био у прилици да врши своју дужност. Након ослобођења ([[1944]]) нове комунистичке власти нису допустиле администратору епархије да се врати на своју дужност, а на подручју ове епархије су завладале нередовне прилике усљед покрета за стварање посебне црквене управе у тадашњој Народној Републици Македонији.
Након дугих и сложених преговора који су вођени током [[1958]]. и [[1959]]. године, постигнут је споразум о стварању [[Архиепископија охридско-македонска|самоуправне Православне цркве у Македонији]], која је остала у канонској заједници са Српском патријаршијом. Према постигнутом договору, извршени су избор и хиротонија [[Климент Трајковски|Климента Трајковског]] за новог епископа ове епархије са насловом „епископ преспанско-битољски“. Међутим, епископ Климент је [[1967]]. године учествовао у неканонском проглашењу аутокефалности „[[Македонска православна црква (1967)|Македонске православне цркве]]“ усљед чега је од стране Српске патријаршије стављен под црквени суд.
Пошто је дошло до потпуног раскола, Српска православна црква није признавала разне промене које је у епархијском устројству након [[1967]]. године често вршила "Македонска православна црква". Након проглашења независности [[Република Македонија|Републике Македоније]] у пролеће [[1992]]. године, Свети архијерејски сабор [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] је на ванредном заседању донео одлуку да се због измењених околности за све епархије у Македонији постави посебан администратор. На наредном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у пролеће [[1993]]. године за администратора је изабран [[Јован Младеновић]], новоизабрани викарни [[Тетовска епархија|епископ тетовски]]. Иако је владика Јован као администратор покушао да посети епархије СПЦ у Републици Македонији, рад на том подручју му је био онемогућен. Стога је привремено боравио у [[Манастир Прохор Пчињски|манастиру Прохор Пчињски]] и одатле је обављао своје администраторске дужности. Након његовог избора за епископа западноамеричког ([[1994]]), дужност администратора је поверена врањском епископу [[Пахомије Гачић|Пахомију Гачићу]] који је такође наилазио на велике потешкоће у раду на организацији правилног црквеног живота у Републици Македонији. Сви ови напори Српске православне цркве били су усмерени ка отклањању црквеног раскола и проналажењу решења за успостављање канонског поретка у Републици Македонији.{{sfn|Пузовић|1999|p=171}}
| |||