Василије Симић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
Од децембра [[1903]]. г. па све до краја свог животног века, Симић је непрекидно радио као адвокат у својој адвокатској канцеларији на [[Улица Обилићев венац, Београд|Обилићевом венцу]] а при крају живота се удружио у ортачку адвокатску канцеларију са зетом [[Светолик Гребенац|Светоликом Гребенцем]] на истој адреси. Остао је након 1903. г. велики поштовалац династије Обреновић што је доказао и својим хуманим аганжманом у својству "pro bono" правног заступника краљице [[Наталија Обреновић|Наталије Обреновић]] (1859-1941) у вези са њеним имовинским и правним интересима у Србији (имање у Смедереву) као и њеном збрињавању у Француској (период 1903-1912).
 
Васа М. Симић је из брака са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]] београдског гвожђарског велетрговца<ref>"Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9], чланак : "Најскупљи плац у Београду"</ref>, имао двоје деце, ћерку Даницу (1901-1902) и сина Мишу В. Симића (1903-1976), професора уставног права<ref name="automatski generisano1">Перић, Живојин "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне Науке, Београд, (1931). стр. 483.</ref>, ожењеног Бранком рођ. [[Велинград|Стевовић]] (1915-1981).
 
== Као резервни капетан при Врховној команди у периоду 1912—1918 ==