Десрбизација — разлика између измена

нема резимеа измене
м
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени [[Секула Дрљевић|Секулом Дрљевићем]], покушали да створе [[Независна Држава Црна Гора|Независну Државу Црну Гору]] као квази-националну државу "црногорског" народа.{{sfn|Терзић|2000|p=181-198}} Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], који је одлучно заступао став о самобитности ''црногорске нације'', у чему су га отворено подржавали [[Едвард Кардељ]] и [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Бојковић|2012|p=109-111}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Идеолошку основу десрбизације у Црној Гори поставио је Милован Ђилас, који је у својим програмским чланцима из првих поратних година заступао тезу о историјској посебности "црногорске" нације.{{sfn|Ђилас|1945|p=3}}
Слична политика је након [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] спровођена и на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македоније]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну ''[[Македонска православна црква (1967)|Македонску православну цркву]]''.{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}}
 
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја. Постепена десрбизација је у савременом друштву додатно подстакнута процесом свеопште [[глобализација|глобализације]].{{sfn|Анђелковић|2018|p=87-106}}
* [[Бугарска егзархија]]
* [[Хрватска православна црква]]
* [[Македонска православна црква (1967)]]
* [[Црногорска православна црква (1993)]]
* [[Црногорска православна црква (2018)]]