Манастир Ђурђеви ступови — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
'''Ђурђеви ступови''' су [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], посвећен [[свети Георгије|Светом Ђорђу]] који се налази на брду изнад [[Нови Пазар|Новог Пазара]], у [[Стари Рас|Старом Расу]]. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.<ref name="Ступови">[http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm -{www.djurdjevistupovi.org}-] {{Wayback|url=http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm |date=20070227123624 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Манастир је подигао велики жупан [[Стефан Немања]] у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена [[1171]]. године)<ref name="Ступови"/>, а црква је осликана око [[1175]]. године<ref name="Ступови"/>. Ктиторски натпис Стефана Немање у Ђурђевим Ступовима из 1170/1171. године је један од ретких споменика тога доба који је датиран, а представља важно сведочанство о почецима наше писмености. Манастир је уврштен у [[Светска баштина|Светску културну баштину]] и под заштитом је [[Унеско|УНЕСКО]]-а<ref name="Ступови"/>. Манастир постоји већ преко 845 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен<ref name="Ступови"/>. У манастиру живe 4 монаха и 2 искушеника.
 
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве [[свети Георгије|Светог Ђорђа]] са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - ''Ђурђеви ступови''. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве [[Балкан]]а, има још само доста мања [[Богородичина црква у Доњој Каменици]], у којој су, међутим, оба предња торња сачувана.
 
'''Ступ'''-Представља – представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
 
== Историја ==
[[Игуман]] манастира Светог Ђорђа је имао истакнуто место у животу [[Црква (грађевина)|цркве]] а сам манастир је спадао у краљевске манастире у [[13. век|тринаестом веку]]. Манастир је изграђен на крунским поседима династије [[Немањићи|Немањића]] и располагао је знатним властелинством<ref name="Ступови"/>.
 
Други ктитор манастира био је краљ [[стефан Драгутин|краљ Драгутин]] који је доградио манастирску цркву и осликао њену [[нартекс|припрату]]. Он је из [[Срем]]а, где је живео, пренет у манастир Светог Ђорђа и ту [[сахрана|сахрањен]] [[1316]]. године. Манастир Ђурђеви ступови је запустео [[1689]]. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 [[монаштво|монаха]] који су чинили братство напустили манастир и пред [[ТурциОсманско царство|Турцима]]ма побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина коју су ратови још више разарали<ref name="Ступови"/>.
 
У другој половини [[20. век|двадесетог века]] почели су радови на истраживању и обнови манастира. Археолошки и рестаураторски радови вођени су између [[1960]]. и [[1982]]. године у оквиру великог пројекта везаног за [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћане]], који су скупа од [[1979]]. године уврштени у [[Унеско|Унескову]]ву листу светске културне и природне баштине.
 
== Архитектура ==
[[Датотека:Djurdjevi stupovi03.JPG|мини|десно|200п|Манастирски конак]]
[[Датотека:Djurdjevi stupovi-Muzej06.JPG|мини|десно|200п|Унутрашњост музеја - експонати]]
Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњега века, [[византијско царствоВизантија|византијске]] [[архитектура|архитектуре]] на Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква Светог Ђорђа има важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом [[Рашки стил|Рашка школа]], као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне [[СрбијаИсторија Србије у средњем веку|средњовековне Србије]]<ref name="Ступови"/>.
 
Ђурђеви Ступови су грађевина са низом архитектонских и градитељских иновација у градитељству тог времена. Ту спадају карактеристичне куле - ступови, бочни [[вестибили]], елипсаста [[купола]], неправилан облик [[олтар]]ског простора као и специфично решење централног куполног простора цркве<ref name="Ступови"/>.
 
== Фреске ==