Вук Драшковић — разлика између измена

Прандеда имењак - Вук Драшковић из Горњо-невесињског одреда, погинуо је за време Хецеговачког устанка, на Лесковом дубу 1876. године.<ref>"Споменица о Херцеговачком устанку 1875. године", Београд 1928.</ref> Отац Видак је био [[Комунизам|комуниста]] и партизан за време [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОР]]-а, што је довело до тога да и он буде члан партије - [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. Након смрти Јосипа Броза, као дисидент делује у оквиру Друштва књижевника Србије, у Француској 7. Истакао се као говорник на књижевним вечерима, ангажованим трибинама, подршком бројним апелима и петицијама које су обележиле то време. Најчитанији је српских писац (истовремено жигосан од стране власти) који више него ико буди и јача српски национални идентитет у народу, који су комунисти својом идеологијом свели на најмању меру. Од почетка вишестраначког политичког живота [[1990]]. године након трансформације Савеза комуниста Југославије у СПС, постаје водећи политичар, [[Антикомунизам|антикомуниста]] и [[Национализам|националиста]] који се залагао за [[Велика Србија|Велику Србију]] и рехабилитацију [[Четници|Четничког покрета]] заједно са [[Војислав Шешељ|Војиславом Шешељом]]. После неколико суморних година, изолације и страдања, као последица грађанског рата, незапамћене инфлације, репресивне политике режима СПС и ЈУЛ, мења политички став и постаје отворени заговорник савезништва са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и државама чланицама [[Европска унија|Европске уније]] и [[НАТО]] пакта. Инсистира, као добро упућен, на ослањање на старе, западне савезнике (силе) као међународне факторе и гаранте, те постизање уз помоћ њих могућих спољно-политичких циљева српске државе. Истовремено је иступао против тешњег повезивања и ослањања на Русију, образлажући то њеним комунистичким наслеђем које се сачувало, пре свега у војном врху у Кремљу. Говори [[енглески језик|енглески]] и [[руски језик]], и бави се књижевним радом и публицистиком.