Мишел Неј — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситних грешака |
Нема описа измене |
||
Ред 23:
| потпис =
}}
'''Мишел Неј''' ({{јез-фра|Michel Ney}}; [[Сарлоуис]], [[10. јануар]] [[1769]] — [[Париз]], [[7. децембар]] [[1815]]) француски војсковођа, учествовао је у [[Француска револуција|Француској буржоаској револуцији]], 1794 је прекомандован у армију Самбре и Мезе, једну од најславнијих [[Француска револуционарна армија|француских револуционарних армија]]. Од Наполеона је 1813 добио почасну титулу принца од Москве, 1814 је предводио француске маршале који су захтевали да Наполеон абдицира, међутим вратио се у његову службу и командовао гардом у [[битка код Ватерлоа|бици код Ватерлоа]]. За време друге рестаурације ухваћен је у бегу, оптужен за издају и осуђен на смрт. Сахрањен је на париском [[Пер Лашез|гробљу Пер Лашез]].
==Војна каријера==
Нај је рођен 10. јануара 1769 године у месту [[Сарлоуис|Сарлоуис]], које је у то време припадало Француској, био је други син бачвара Пјера Неја, 1787 године приступа [[Хусари|Хусарима]], и напредује онолико брзо колико је официр без племићког порекла под [[Династија Бурбон|Бурбонима]] могао да напредује. Само 2 године након приступања војсци, избија француска револуција, Меј одмах приступа револуционарној армији и до 1794 био је у саставу северне армије где је учествовао у биткама код [[Битка код Валмија|Валмија]] и [[Битка код Нервиндена|Нервиндена]], у опсади Мајнца је рањен.
1794 добија прекоманду у армију Самбе и Мезе (Armée de Sambre-et-Meuse), у августу 1796. године добија унапређенје у бригадног генерал након чега стаје на чело конјичког корпуса на немачком ратишту. у Априлу 1797. године учестовао је у [[битка код нојвида|битци код Нојвида]] у којој је заробљен од стране Аустријанаца приликом покушаја повратка француских топова. У мају исте године је размењен за заробљеног аутријског генерала.
1799. године након заузимања [[Манхајм|Манхајма]] поново бива унапређен и то у дивизијског генерала, тада преузима заповедништво над коњицом која се налазила у [[швајцарска|Швајцарској]] и на [[дунав|Дунаву]].
У борби за превласт над Француском 1800 године под вођством [[генерал моро|генерала Мороа]] (Наполеоновог супарника), учествује у битци код Винтертура где бива рањен у ногу и руку. Наполеон је 1804. године протерао Мороа у [[сјединјенје америчке државе|САД]], а сам Наполеон именује 14 маршала, и то 7 из својих редова и 7 из редова официра под командом Мороа, тада Неј постаје француски маршал. Наредних година се истакао у [[Битка код Елхингена|бици код Елхингена]], приликом освајања [[Тирол|Тирола]] као и заузимању [[Инзбрук|Инзбрука]], такође је учествовао у бици код Јене, при опсади [[Магдебург|Магденбурга]] а и у [[Магдебург|Наполеоновом походу на Египат и Сирију]].
Током похода 1807. године на време стиже са својим воницицима да спаси Наполеона од пораза од стране Руско-Прске коалиције у бици код [[Багратионовск|Ејлауа]], учествује у бици код Гутштада након чега је и заповедао десним крилом код [[Битка код Фридланда|Фридланда]] у којој је Француска добила одлучујућу победу у [[Четврта коалиција|рату четврте коалиције]]. 6 . јуна 1808. године именован је војводом од Елхингена , а у августу је прекомандован у [[шпанија|Шпанију]] где се директно сукобио са [[Артур Велсли, војвода од Велингтона|Велингтоном]] и спасао главнину француске војске у повлачењу.
Неј је рањен у врат код Смоленска 1812. године током [[Наполеонова инвазија на Русију|инвазије на Русију]], али се брзо опоравио у учествовао у бици код [[Бородинска битка|Бородина]], након чега су француске трупе ушле у [[Москва|Мосву]]. При повлечењу из Русије командовао је заштитницом, и када се након битке за [[Красни (Смоленска област)|Красни]] нашо опкољен од стране Руса одбио је да се преда и пробио обруч због чега га је Наполеон назвао најхрабријим међу храбрима. Борио се у [[Битка на Березини|бици на Березини]] такође и познатом као битк аза прелаз, где се француска армија борила за прелаз преко реке [[Березина|Беразине]]. Неј је наводно последњи прешао мост у [[Каунас|Ковну]] (данашнји Каунас), и тиме стекао титулу последњег француза у на руском тлу. Марта 1813 године добио је од цара почасну титулу принца од Москве.
Неј је 1814 године предводио француске маршале који су захтевали од Наполеона да абдицира. Због тога, [[Луј XVIII|Луј XVIII]] га је након повракта бурбона уздигао, али се Неј свеједно суочавао са проблемима повратничке аристрократије због свог простог порекла. Након Наполеоновог повратка са Елбе, Неј се заклиње краљу Лују XVIII и организује 5. пук како би зауставио Наполеонов маш на Париз. Наполеон чувши за ово шалје Неју писмо, у коме пише да ће га прихватити натраг као свог маршала, иако је Неј обећао француском краљу да ће наполеона довести у металном кавезу одлучује ипак да се придружи Наполеону.
Наполеон му је након новог рушења Бурбона дао заповедништво над левим крилом армије севера приликом [[Битка код Ватерлоа|битке код Ватерлоа]]. Иако је предводио јуриш након што је својим војницима рекао "дођите да видите како умире маршал Француске", битка је била изгубљена и са Наполеоном је било свршено. Краљ [[Луј XVIII|Луј XVIII]] након поновног повратка није могао да опрости Неју па је наложио његово суђење, на коме је осуђен на смрт.
7. децембра 1815. године Неј је одбио да му ставе повез преко очију а последња жеља му је била да сам командује стрељачким водом. "Војници, када дам заповед да пуцате, пуцајте право у моје срце. Чекајте заповед, биће то моје последње. Протествујем против моје пресуде. Тукао сам се у стотину битака за Француску, и ни у једној против ње. Војници Паљба!", биле су последње речи маршала Неја. Због изузетне храбрости и начина на који је умро маршал Неј, већина Наполеонових генерала била је амнестирана од стране Бурбона.
У част маршала Неја његови непријатељи (Енглези) су једном свом ратном броду дали име по њему "HMS Маршал Неј" који је учествовао у борбама у првом светском рату.
== Спољашње везе ==
| |||