Јован Трифуноски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Радио је у Београду и Скопљу као редовни и ванредни [[професор]]. Целог живота радио је на антропогеографским изучавањима, остварујући идеју [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], бар што се тиче јужног дела Југославије, о антропогеогрефском изучвању свих насеља у земљи-Едиција Насеља и порекло становништва. Објавио је велики број [[монографија]] и стручних расправа на тему антропогеографије у еминентним часописима као што су: Гласник српског географског друштва, Српски етнографски зборник, Гласник САНУ-а и у многим другим.<ref>http://www.igeografija.mk/Institut/Institut_geog_kire1.pdf</ref>
Често је истицао српску етничку припадност и у својим радовима истицао српски карактер македонског становништва, не одричући савремено постојање македонске нације. Године 1995. то своје мишљење исказао је у делу Македонизирање Јужне Србије.<ref>[http://openlibrary.org/works/OL2228992W/Makedoniziranje_Juz%CC%8Cne_Srbije Makedoniziranje Južne Srbije (Open Library)], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> Од почетка 1984. године био је стално настањен у Београду, где је и умро 1. фебруара 1997. године.<ref>[http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/47/inmemoriam.pdf Растко: Јован Трифуновски]</ref>▼
▲Често је истицао српску етничку припадност и у својим радовима истицао српски карактер македонског становништва, не одричући савремено постојање македонске нације. Године 1995. то своје мишљење исказао је у делу Македонизирање Јужне Србије.<ref>[http://openlibrary.org/works/OL2228992W/Makedoniziranje_Juz%CC%8Cne_Srbije Makedoniziranje Južne Srbije (Open Library)], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>
== Библиографија ==
| |||