Станоје Главаш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 17:
| држава_смрти = [[Османско царство]]
}}
[[Датотека:
[[Датотека:1-Grob-i-spomenik-Stanoja-Glavasa-u-Banicini 1386174197.jpg|мини|десно|260п|<center>[[Гроб и споменик Станоја Главаша у Баничини]]]]
'''Станоје Стаматовић''', познатији као '''Станоје Главаш''' ([[Глибовац]], [[21. фебруар]] [[1763]] — [[Баничина]], [[15. фебруар]] [[1815]])<ref name="миладин">{{harvnb|Стевановић|2005|pp=}}</ref>{{напомена|датуми по [[Грегоријански календар|грегоргијанском календару]] у извору <ref name="миладин" />: стоји датум рођења 10. фебруар „по старом каледару“ и датум смрти 15. фебруар - Сретење }} је био [[хајдуци|хајдук]] пре устанка, [[војвода]] у [[Смедеревска нахија|Смедеревској нахији]], један од могућих кандидата за вођу устанка<ref>[http://www.heritage.gov.rs/Download/Saopstenja/Saopstenje%20XV%201983/Saopstenje_XV_1983_Teodosijev_grob.pdf Републички завод за заштиту споменика културе - Београд: Теодосијев гроб, Надежда катанић, Саопштење XV 1983 27. 10. 2012., Приступљено 20. 11. 2012., (pp. 343-347)]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> и један од најистакнутијих старешина и јунака у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]]. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран [[Карађорђе Петровић]]. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а [[Ђура Јакшић]] је о њему написао истоимену драму.
== Биографија ==
▲ је у селу [[Глибовац|Глибовцу]], код [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]], од оца Димитрија и мајке Марице, који су се у тај крај доселили из једног планинског села у близини [[Дебар|Дебра]], бежећи од [[Османско царство|турског]] [[зулум]]а и сукоба са њима. После Станоја су рођени брат Ђока и сестра Стана. Када је Станоје имао свега 14 година, око јесени 1777. године, при скупљању [[харач]]а, [[Османско царство|Турци]] су претукли оца, пред целом породицом, после чега је овај пао у постељу, а затим умро. После очеве сахране, да би га сачувала од тешких послова на селу, мајка је Станоја дала на [[абаџија|абаџијски]] [[занат]] код очевог познаника Среје у [[Смедеревска Паланка|Паланци]]. Мајка се после тога преудала за Петра Станића, удовца са двоје деце, па је отишла са Ђоком и Станом да живи у [[Селевац|Селевцу]]. Са Петром је после тога добила још једног сина и ћерку.<ref name="миладин" />
Станоју је занат ишао добро. Код Среје је осим заната, научио да чита и пише. Среја му је затим помогао да отвори сопствену радњу и предао му део клијената. У кућу му је после тога дошао дунђер Борисав Петровић из [[Неготинска Крајина|Неготинске Крајине]], па су они после заједно отворили и [[дунђер]]ску радњу. Како су му оба посла добро ишла и имање се увећало, Станоје убрзо довео код себе брата Ђоку и сестру Стану да му помажу.<ref name="миладин" />
Линија 50 ⟶ 48:
У писму из 1816. године Христифор Обреновић пишући свом стрицу кнезу Милошу наводи да је „Карађорђе био слуга код Главаша Станоја“.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:556014-Nepravda-Milosa-Obrenovica-prema-sinovcima-Dalje-od-Srbije-dalje-od-vlasti Неправда Милоша Обреновића према синовцима: Даље од Србије даље од власти („Вечерње новости“, 5. јул 2015)]</ref>
== Потомци ==
| |||