Естонија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0) (Cyberpower678 - 4504
Ред 337:
Године 1700, започиње [[Велики северни рат]] између Шведске и [[Руска Империја|Русије]], а већ [[1710]]. Русија је заузела цело подручје Ливоније и Естоније. Превласт Русије на овом подручју извојевана на бојном пољу и званично је призната [[мир у Ништаду|Ништадским миром]] из [[1721]]. године.{{sfn|Raun|2002|p=33}} Током трајања рата естонско становништво је поново претрпело велике губитке, а према подацима из [[1712]]. на том подручју је живело између 150.000 и 170.000 људи.{{sfn|Raun|2002|p=34}} Новоуспостављена руска власт повратила је сва политичка и економска права мањинским [[Балтички Немци|Балтичким Немцима]], а кметство је поново постало доминантно међу сеоском популацијом током целог [[18. век]]а.{{sfn|Raun|2002|p=38}} Естонски сељаци у том периоду готово да нису имали никаква права, а сва политичка, економска и црквена власт била је у рукама немачке племићке елите.{{sfn|Raun|2002|p=41}} Иако је кметство званично укинуто у периоду [[1816]]−[[1819]], у стварности се феудални политички систем задржао знатно дуже, све до реформи спроведених средином [[19. век]]а које су сељацима дале знатно већа права.{{sfn|Raun|2002|pp=47–49}}
 
Укидањем кметства естонским сељацима је поново омогућено да управљају својим имањима, дозвољено им је и неограничено насељавање по градовима и приступ образовним установама. Све то је за последицу имало јачање естонског националног идентитета. Тај период у коме је врло жива литерарна, позоришна и музичка делатност назива се периодом „[[Естонско национално буђење|Естонског националног буђења]]” ({{јез-ест|Ärkamisaeg}}). Иако је естонски културни препород доживео свој врхунац у другој половини 19. века, естонска национална свест постепено је почела да се развија цео век раније<ref name=raun>Raun, Toivo U. (2003). [http://www.blackwell-synergy.com/doi/pdf/10.1111/1469-8219.00078 "Nineteenth- and early twentieth-century Estonian nationalism revisited"] {{Wayback|url=http://www.blackwell-synergy.com/doi/pdf/10.1111/1469-8219.00078 |date=20190112233343 }}. ''Nations and Nationalism'' 9.1, 129–147.</ref> када се све већи број припадника различитих естонских племена почиње називати заједничким именом ''естлани'' и ''марахваси''. [[Библија]] је преведена на естонски језик [[1739]], а број штампаних књига на естонском језику порастао је са свега 18, колико их је било током 1750-их, на 54 до краја 1790-их. До краја века више од половине одрасле сеоске популације било је способно да чита и пише. Први универзитетски образовани интелектуалци који су се званично декларисали као Естонци јављају се током [[1820е|1820-их]] година, а најистакнутији међу њима били су [[Friedrich Robert Faehlmann|Фридрих Роберт Фехлман]] (1798–1850), [[Kristjan Jaak Peterson|Кристјан Јак Петерсон]] (1801–1822) и [[Friedrich Reinhold Kreutzwald|Фридрих Рејнхолд Кројцвалд]] (1803–1882). Ипак владајућу елиту у културном и привредном погледу и даље су чинили Немци. Први који је Естонце сматрао јединственим народом, једнаким свим осталим народима у земљи, био је балтичконемачки естофил [[Гарлиб Меркел]] (1769–1850) који је тако постао симболом естонског националног културног покрета. Естонски културни покрет постепено се ширио и постајао све амбициознији, а естонски културно-политички лидери средине 19. века [[Carl Robert Jakobson|Карл Роберт Јакобсон]] (1841–1882), [[Јакоб Хурт]] (1839–1907) и [[Johann Voldemar Jannsen|Јохан Волдемар Јансен]] (1819–1890)) све отвореније су заступали и тезе о политичкој аутономији по угледу на Финску. Године 1862, на естонском и немачком језику штампан је национални еп ''-{[[Kalevipoeg]]}-'' (''Калевов син'').
 
Руске власти су крајем 1890-их, са циљем да сузбију јачање естонског национализма, спровеле интензиван процес русификације на тлу Естоније. У том периоду многе немачкојезичке установе су затворене, или су своју делатност почеле да обављају на руском језику (попут Универзитета у Тартуу). Процес русификације наишао је на знатан отпор међу естонском популацијом, а све чешће су се почели појављивати захтеви за већом политичком аутономијом, па и потпуном независношћу од Руске Империје. [[Руска револуција 1905.|Велика револуција]] која је избила широм Империје током [[1905]]. године захватила је и Естонију чије становништво је захтевало веће националне и политичке слободе.
Ред 358:
Совјетски Савез напао је [[пољска|Пољску]] [[17. септембра]] [[1939]]. године. Пољска подморница класе -{''ORP Orzeł''}- која је била усидрена у луци у Талину несметано је напустила луку и отпловила у [[Уједињено Краљевство]] упркос захтевима совјетских власти да буде разоружана, а њена посада интернирана на тло Совјетског Савеза. Совјетске власти су касније искористиле тај случај (познат и као Орзељски инцидент) и већ [[24. септембра]] 1939. уз претње ратом захтевале од естонских власти дозволе за постављање војних база на њиховој територији (са до максимално 25.000 војника у њима).<ref name="TM091939">{{Cite journal|date=9. 10. 1939| title = RUSSIA: Moscow's Week| journal = Time| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,762664,00.html| accessdate=20. 9. 2009|ref=harv}}</ref> Власти Естоније су четири дана касније, 28. септембра, пристале на ултиматум и допустиле совјетским трупама приступ естонској територији.
 
Совјетска балтичка флота је [[12. јун]]а [[1940]]. извршила потпуну поморску блокаду Естоније,<ref>{{Cite book|title=The World Book Encyclopedia|year=2003| publisher = World Book| location = Chicago, IL|isbn=978-0-7166-0103-6|pages=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.vm.ee/et/est/kat_533/7728.html | title = Molotovi–Ribbentropi pakt ja selle tagajärjed |year=2006 | publisher = Estonian Ministry of Foreign Affairs | language = et | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070707164549/http://www.vm.ee/est/kat_533/7728.html | archivedate=7. 7. 2007 |url-status=dead | accessdate=15. 3. 2017 }}</ref><ref>{{Cite web| url=http://www.mil.fi/laitokset/tiedotteet/1282.dsp| title = Kaleva-koneen tuhosta uutta tietoa| date=14. 6. 2005| work=www.mil.fi| publisher=Finnish Defence Forces| language=fi| accessdate=20. 9. 2009| archive-url=https://web.archive.org/web/20090821221643/http://www.mil.fi/laitokset/tiedotteet/1282.dsp| archive-date=21. 08. 2009| url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rusin.fi/publications/warinpetsamo/indexEN.html | title = documents published | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080205065414/http://www.rusin.fi/publications/warinpetsamo/indexEN.html | archivedate=5. 2. 2008| language = ru}} из архива Руске морнарице</ref> а свега четири дана касније Совјетски Савез је извршио и званичну инвазију на Естонију.<ref name="TM006241940">{{Cite journal|date=24. 6. 1940| title = Five Years of Dates| journal=Time| url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,764071-2,00.html| accessdate=20. 9. 2009|ref=harv}}</ref> У земљи је убрзо успостављена комунистичка власт под диктатом Москве и Естонија је 21. јула 1940. и званично проглашена „социјалистичком републиком”. Естонија је и формално постала чланица Совјетског Савеза 6. августа када је и преименована у [[Естонска ССР|Естонску Совјетску Социјалистичку Републику]].<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Ilmjärv|2004|pp=}}</ref><ref name="automatski generisano1" /> Већ у првој години совјетске управе похапшено је више од 8.000 истакнутих естонских политичких и војних лидера, око 2.200 ухапшених је стрељано, док је остатак протеран у [[гулаг]]е широм [[Сибир]]а. Масовне депортације естонског становништва наставиле су се и у наредним годинама, а закључно са [[14. јун]]ом [[1941]]. депортовано је око 10.000 естонских цивила које су совјетске власти сматрале противницима режима.<ref>{{Cite web|url=http://www.britishembassy.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1046181016323&a=KArticle&aid=1119525615664 | title = Linda Soomre Memorial Plaque |year=2005 | publisher = British Embassy in Tallinn | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080118063339/http://www.britishembassy.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket%2FXcelerate%2FShowPage&c=Page&cid=1046181016323&a=KArticle&aid=1119525615664 | archivedate=18. 1. 2008 | accessdate=29. 8. 2018 |url-status=dead }}</ref>
 
[[Датотека:Jüri Uluots.jpg|мини|десно|250п|Последњи естонски премијер пре совјетске инвазије [[Јури Улуотс]]]]
Ред 375:
[[Датотека:KüüditatudIMGP6672.JPG|мини|десно|250п|Споменик жртвама совјетских депортација у периоду 1941−1949. у градићу [[Палдиски]].]]
[[Датотека:Flag of the Estonian Soviet Socialist Republic.svg|мини|десно|250п|Застава Естонске ССР]]
Иако је [[Црвена армија]] крајем 1944. протерала јединице [[Вермахт]]а са естонске територије и поново успоставила своју власт на целом подручју, сукоби са преосталим герилским групама које су се противиле совјетској власти наставили су се све до [[1953]]. године. Естонски огранак герилске организације [[Шумска браћа]] чинило је између 14.000 и 15.000 људи. Од новембра 1944. до новембра [[1947]]. припадници ове групе извршили су 773 оружана напада у којима је убијено око 1.000 совјетских војника и присталица совјетске власти, а контролисали су и значајан број села широм земље.<ref>{{Cite book|last=Buttar| first = Prit| title = Between Giants, the Battle for the Baltics in World War II|year=| publisher = Osprey Publishing|isbn=9781780961637|pages=}}</ref> Према совјетским статистичким подацима, до краја 1953. герилски покрет је чинило укупно 20.531 особа, од чега је њих 1.510 убијено у оружаним сукобима. Према истим подацима током сукоба страдало је 1.728 војника Црвене армије, агената [[НКВД|НКВД-а]] и естонске полиције. Последњи живи припадник ове групације у Естонији ухапшен је и убијен [[1978]]. године.<ref>Laar, Mart. War in the Woods: Estonia's Struggle for Survival, 1944–1956. {{page|year=2013|isbn=978-0-929590-08-0|pages=}}</ref><ref>[http://estinst.ee/en/prints/republic-of-estonia-90/ Republic of Estonia 90] {{Wayback|url=http://estinst.ee/en/prints/republic-of-estonia-90/ |date=20171024043611 }} Estonian Institute 2008</ref>
 
У репресијама које су уследиле у првим послератним годинама велики број особа је процесуиран због оптужби за колаборационизам, а у друге делове земље пресељаване су присилно целе породице. Тако је само током мартовских депортација из Естоније у Сибир депортовано 20.713 особа (од чега су 15.916 били жене и деца).<ref>{{Cite book|first=Aigi| last=Rahi-Tamm| first2 = Andres| last2=Kahar| title = "The Deportation Operation "Priboi" in 1949"|year=2009| publisher = Estonian International Commission for the Investigation of Crimes Against Humanity| location = Tallinn|isbn=978-9949183005| url = http://lepo.it.da.ut.ee/~erki/Selfservice/9.pdf}}</ref><ref name=deportation>[http://www.estemb.ru/estonija/istorija/aid-226 Депортации из Эстонии в 1941 г. и 1949 г.] Посольство Эстонии в Москве</ref> Према савременим проценама Естонија је током рата и у постратним репресијама изгубила између 180 и 200.000 људи, или око 20% од укупне прератне популације.<ref name="AR">{{cite web|url=http://gazeta.aif.ru/online/aif/1273/12_01| title = Президент Эстонии Арнольд Рюйтель. Разве мы восхваляем нацизм?| publisher = Аргументы и факты № 12 (1273) от 23.03.2005 | accessdate=28. 6. 2014}}</ref><ref>{{cite web|author=Хийо Т.|year=2009| url = http://www.estonica.org/ru/История/1939-1945_гг_Эстония_и_Вторая_мировая_война/Завоевание_Эстонии_Красной_армией_в_1944_г/ | title = Завоевание Эстонии Красной армией в 1944 г. | publisher = Эстоника| accessdate=14. 5. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.estemb.ru/estonija/istorija/aid-2128 | title = 23. августа 1939 года: общеевропейский день памяти жертв всех тоталитарных и авторитарных режимов| publisher = Посольство Эстонии в Москве| accessdate=1. 7. 2014}}</ref> Депортовано становништво „заменили” су досељеници из других делова Совјетског Савеза, што је за кратко време довело до потпуне промене демографске слике Естоније.