Српски Милетић — разлика између измена

 

Православни храм Св. апостола и јеванђелиста Матеја саграђен је 1750. године, а 1754. године је освећен. Иконостас је обновљен 1890. године захваљујући Стевану Грађанском, тадашњем председнику црквене општине. Колаудација и освећење оправљене богомоље обављено је 1892. године. Браћа Стеван и Димитрије Грађански су у то време држали фабрику кудеље у месту, и бавили су се хуманитарним радом.<ref>"Школски лист", Сомбор 1891.</ref> Та кудељара је радила и 1940. године, када су јој били хитно потребни ужарски помоћници.<ref>"Време", Београд 1940.</ref> Покренуо је Стеван као саборски посланик, 1891. године на нивоу митрополије Карловачке "Фонд за помагање сиромашних школа и општина", оснивачким прилогом од 100 ф.<ref>"Српски сион", Карловци 1891.</ref> За Фонд Св. Саве доделио је још 100 ф., а истакао се и 1899. године прилогом од 100 ф. за зидање православне цркве у Сантову.<ref>"Школски лист", Сомбор 1899.</ref> Земљорадња и сточарство су била главна занимања становништва што је чинило окосницу економског потенцијала Монархије очекивану са овог некадашњег предијума, сада коморског добра.

 

У време цара Јосифа, наследника царице Марије Терезије у Српски Милетић је досељено још Немаца. Временом је дошло до потпуног губљења српске популације. По извештају из 1818. године у месту доминирају католици са 1766 душа, православних је дупло мање - 800, док је само четири Јевреја.<ref>Istvan Horvat: "Tudomanyos Gyüjtemeny, (Wissenschaftl. Sammlung.) hung, Том 4", Buda 1818.</ref> Број Немаца у Српском Милетићу је нагло порастао 1820. године број Немаца је био 1898, а 1836. године 2216. 1936. године Милетић је чисто немачко село са 765 кућа и 3837 становника. Ипак, насеље је кроз векове сачувало име Српски Милетић. Захтев за изградњу католичке цркве је поднет 1810. године, али је изградња одложена до 1816. године. Црква је завршена 1824. године. 1926. године. Огранак Културбунда је основан 1926. године. Организација је интензивно учествовала у свим областима културе. Омладина је учила немачке народне песме, позоришне представе и други културни догађаји су били на немачком језику, јер је циљ био одржање матерњег језика и оживљавање националне свести. Након пораза Немачке у Другом светском рату Немци из Српском Милетића су расељени. 1946. године у село су досељени људи из Лесковца и околине Лесковца.