Петар Кочић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 164:
Укидање кметства и реформа аграрног система у Босни и Херцеговини за коју се залагао Петар Кочић остварена је тек након Првог светског рата и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Губљење привилегија муслиманских бегова и ослобађење српских кметова узроковало је дубље раздоре имеђу бошњачког и српског становништва што је, како истиче историчар [[Марко Атила Хор]], једним делом узроковало укључивање дела бошњачког становништва [[Усташе|усташком]] покрету и чињењу [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|геноцида над стотинама хиљада Срба]] у Другом светском рату.{{sfn|Hoare|2007|p=414}} Током Другог светског рата и [[Четници|четнички]] и [[Југословенски партизани|партизански]] покрет, оба већински састављена од Срба, позивали су се на Кочићево наслеђе. Тако је [[Урош Дреновић]] командовао четничким батаљоном који је био именован „Петар Кочић”,{{sfn|Hoare|2006|p=261}} док су у исто време партизани уздизали Кочића видећи у њему побуњеника против германских окупатора и самим тиме њиховог претходника.{{sfn|Hoare|2013|p=357}}
 
За време постојања [[СФРЈСоцијалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] Кочић је уздизан у [[Социјализам|социјалистичког]] борца за права кметова и радника, али се, са друге стране, његов српски национализам прећуткивао, те је неретко свођен на искључиво босанског књижевника и политичара.{{sfn|Sugar|1995|p=343}}. У [[Загреб]]у је [[1964]]. године било основано сатирично позориште ''[[Сатирично позориште Керемпух|Јазавац]] [[1964]]. а'' именовано је по угледу на познату Кочићеву драмску сатиру „Јазавац пред судом”. Након распада Југославије и хрватске независности позориште је 1994. године променило име у ''Керемпух'', 1994.а Званичнизванични сајт позоришшта данас негира било какву повезаност са српским писцем.<ref>[https://kazalistekerempuh.hr/o-kazalistu/povijest-kazalista/ Povijest kazališta], zvanični sajt pozorišta Kerempuh (Pristupljeno: 31. 7. 2019) </ref>
 
Оснивањем [[Република Српска|Републике Српске]] Петар Кочић постаје својеврсни симбол успостваљеног ентитета. Томе сведочи велики број културних догађаја које су понеле његово име. Између осталог, његово име носи [[градски парк "Петар Кочић"|градски парк]] у Бањој Луци, [[Театар фест Петар Кочић|Театар фест]], културна манифестација [[Кочићев збор]], основана 1966. године и две књижевне награде, [[Кочићева књига]] и [[Кочићево перо]], које додељује [[Задужбина Петар Кочић]]. Његов лик је главни мотив на лицу серије новчаница динара Републике Српске које су издате 1993. и главни мотив на лицу серије новчаница од 100 [[Конвертибилна марка|конвертибилних марака]] које су издате 1998. године. Од 20. јула 2017. године, на новом [[Грб Бање Луке|грбу Бање Луке]] налази се Петар Кочић заједно са [[бан]]ом [[Светислав Милосављевић|Светиславом Милосављевићем]].<ref>[http://ba.n1info.com/a175600/Vijesti/Vijesti/Banjaluka-dobila-grb-i-zastavu.html Бања Лука добила грб и заставу]</ref>
 
Кочићева књижевна дела су шест пута екранизована у телевизијске филмове: „[[Јазавац пред судом (ТВ филм из 1963)|Јазавац пред судом]]” (1963), „[[Суданија (ТВ филм из 1965)|Суданија]]” (1965), „[[Јауци са Змијања (филм)|Јауци са змијања]]” (1974), „[[Суданија (ТВ филм из 1977)|Суданија]]” (1977), „[[Јазавац пред судом (ТВ филм из 1988)|Јазавац пред судом]]” (1988) и „[[Мејдан Симеуна Ђака (филм)|Мејдан Симеуна Ђака]]” (1999).<ref>[https://www.imdb.com/name/nm0462547/ Podaci sa sajta imdb] (pristupljeno31. 7. 2019): </ref> Последње године Кочићевог живота приказане су у телевизијском филму „[[Слепи путник на броду лудака]]” из 2016. у режији [[Горан Марковић|Горана Марковића]] и по сценарију [[Вуле Журић|Вулета Журића]]. Лик Петра Кочића играо је [[Игор Ђорђевић]].