Петар Кочић — разлика између измена

Родољубље према српском националном бићу и нетрепељивост према аустроугарској окупацији је један од основних мотива Кочићевог стваралаштва. Његово родољубље надовезује се једним својим делом на [[Косовски мит|косовску традицију]]. Јунак из приповетке „Гроб слатке душе” увикује: „Наша је права на Косову закопана”, а о косовском завету често разговарају његови јунаци. Исидора Секулић повезује косовски мит са трима по њој основним темама Кочићевог стваралаштва: чежњом за слободом и правдом, патриотизмом и „силином и пасјалуком ћуди” нарави оних који занемарују и газе личне животе.{{sfn|Секулић|1965|pp=168-169}}. По родољубивој црти коју садрже, његове приповетке су ангажоване и обележене политичким дешавањима из времена у којем су настале. У њима се сусрећу многобројне политичке алузије или како је то сам рекао: ''крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије''.{{sfn|Крушевац|1964|pp=109-110}} Аустроугарску управу је називао суданијом. Њу у „Староставној књизи Симеуна Ђака” [[Алегорија|алегоријски]] представља као остварење давно записаног пророчанства. У Босни, ''у срцу и снази српског отечества'', завладала су два господара, због чега је настала ''превртанија и друга суданија''. Стари господар (ОтоманскоОсмоманско царство) је силазећи са престола, запело ногом за златни ексер, те се нови господар (Аустроугарска) није могао сасвим попети. На овај начин, извршена је нова окупација, чудо и ругло које ће остати ''за млоге и млоге године на поругу и срамоту роду человјеческом''. У овом неприродном стању нису у целости нестали турски ''крволочни и бијесни зулуми'' а дошли су нови аустријски „суви зулуми” оличени у новим наметима. Кочић је у приповеткама негативно писао о обавези служења војске у далеким крајевима Аустроуграске („Туба”), терању кметова са земље због немогућности да исплате високе дажбине („Гроб слатке душе”), злоупотребама приликом пописивања десетине („Код Марканова точка”, „Јуре Пилиграп”), колонијалној експлотацији природних богатстава („Вуков гај”) и другим проблемима. Кочић је критиковао и припаднике српске чаршије и цркве (Мејдан Семеуна Ђака) због сарадње са владом и учествовања у глобљењу сељака. Најсистематичнију и најширу критику аутроугарске власти Кочић је остварио у сатиричним драмама „Јазавац пред судом” и „Суданија”. Његова сатира, како Андрић истиче, била је: ''прави бич за тиране, многе његове реченице постале су летеће речи у народу''.{{sfn|Андрић|1965|p=43}}