Петар Кочић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 140:
=== Мотив родољубља ===
[[Датотека:Петар Кочић уље Јован Бијелић.jpg|мини|250п|Петар Кочић на слици [[Јован Бијелић|Јована Бијелића]]]]
Родољубље према српском националном бићу и нетрепељивост према аустроугарској окупацији је један од основних мотива Кочићевог стваралаштва. Његово родољубље надовезује се једним својим делом на [[Косовски мит|косовску традицију]]. Јунак из приповетке „Гроб слатке душе” увикује: „Наша је права на Косову закопана”, а о косовском завету често разговарају његови јунаци. Исидора Секулић повезује косовски мит са трима по њој основним темама Кочићевог стваралаштва: чежњом за слободом и правдом, патриотизмом и „силином и пасјалуком ћуди” нарави оних који занемарују и газе личне животе.{{sfn|Секулић|1965|pp=168-169}}. По родољубивој црти коју садрже, његове приповетке су ангажоване и обележене политичким дешавањима из времена у којем су настале. У њима се сусрећу многобројне политичке алузије или како је то сам рекао: ''крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије''.{{sfn|Крушевац|1964|pp=109-110}} Аустроугарску управу је називао суданијом. Њу у „Староставној књизи Симеуна Ђака” [[Алегорија|алегоријски]] представља као остварење давно записаног пророчанства. У Босни, ''у срцу и снази српског отечества'', завладала су два господара, због чега је настала ''превртанија и друга суданија''. Стари господар (
=== Стил и језик ===
|