Рођена је у [[Париз]]у, а отац јој је био [[Жак Некер]], угледни [[Женева|женевски]] банкар и министар финансија [[Луј XIV|Луја XIV]]. Њена мајка, Сизан Киршо, врло образована жена, држала је цењени књижевни салон који су посећивали [[Дени Дидро|Дидро]], Грим, Бифон, Ренал и други познати уметници. У тој средини Жермена добија своје прво образовање. Након удаје за [[Шведска|шведског]] дипломату, [[барон]]а Стал-Холстена (по коме јој остаје титула, баруницабароница де Стал), она отвара свој салон, у којем се у доба [[Француска револуција|Француске револуције]] окупљају присталице [[Уставна монархија|уставне монархије]]. Након победе [[република|републиканских снага]] и септембарског масакра ([[1792]]) склања се у [[Копе]], имање Некерових на [[Женевско језеро|Женевском језеру]]. Ту среће [[Бенжамен Констан|Бенжамена Констана]], француског књижевника, с којим ће бити у вишегодишњој љубавној вези. По примиривању ситуације враћа се у Париз и обнавља књижевни салон. Покушава да се приближи младом генералу [[Наполеон I Бонапарта|Бонапарти]], али будући цар није марио за њене интелектуалне и физичке чари. Она тада прелази у опозицију, а њен салон постаје место антинаполеоновских критика. Године [[1803]]. прогнана је из Париза. Све до [[1807]]. обилази [[Њемачка|Немачку]] и [[Италија|Италију]]. На основу тих путовања пише књигу, која је уништена по Наполеоновој наредби, а госпођа де Стал протерана у Копе. Након његовог пада враћа се у Париз, где наставља да окупља уметнике и друге виђеније људе у свој салон.
