Специфична топлота — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 91.187.148.72 (разговор) на последњу измену корисника Трагач Истине ознака: враћање |
||
Ред 1:
'''Специфична топлота''' представља [[енергија|енергију]] потребну за подизање температуре
Димензије су енергија по маси по степену а у [[Међународни систем јединица|СИ]] систему се изражава у јединицама [[Џул]] по [[килограм]]- [[келвин]]у.
Ред 22:
{| border="1" cellspacing="0" cellpadding="3"
|-
! Супстанција
! [[Агрегатна стања|Агрегатно стање]]
! Специфична топлота<br /> J/(kg·K)
Ред 28:
| [[Алуминијум]] || чврсто || align="right"| 900
|-
| [[Месинг]]
|-
| [[Бакар]] || чврсто || align="right"| 385
Ред 36:
| [[Етанол]] || течно || align="right"| 2460
|-
| [[Злато]] ||
|-
|-
▲| [[Графит]] || чврсто || align="right"ROM
| [[Гвожђе]] || чврсто || align="right"| 444
|-
| [[Литијум]] ||
|-
| [[Жива]] ||
|-
| [[Нафта]] || течно || align="right"| ≈ 2000
Линија 56 ⟶ 57:
|-
|}
== Мерење односа специфичних топлота c<sub>p</sub>/c<sub>v</sub> ваздуха ==
Када се гас загрева у суду сталне запремине, има се специфична топлота гаса при константној запремини c<sub>v</sub>, а такво стање гаса карактерише [[изохора]]. Гас може да се загрева и тако да се шири задржавајући стални притисак, тада се има специфична топлота гаса при сталном притиску c<sub>p</sub>, а тако стање гаса карактерише [[изобара]]. При константној температури стање гаса је окарактерисано [[Изотерма|изотермом]] и тада је pV = const. Промену стања гаса без размене топлоте са околином карактерише [[адијабата]], за коју важи pV<sup>κ</sup> = const, где је κ = c<sub>p</sub> /c<sub>v</sub> адијабатска константа. Тада је гас топлотно изолован од околине, или се процес испуштања гаса из суда врши толико брзо да нема размене топлпте са околином, као што је случај у овом експерименту. Ако се на истом гасу изврши адијабатска и изотермна промена стања гаса може да се одреди c<sub>p</sub>/c<sub>v</sub>.<ref>{{cite book|last=Павловић |first=Вера |title=Практикум лабораторијских вежби из физике и мерења: за студенте машинског факултета |publisher=Машински факултет Универзитета у Београду (2016) |location=Београд |isbn=978-86-7083-903-8 ||pages=}}</ref>,<ref>{{cite book|last=Станковић |first=Драган |title=Практикум лабораторијских вежби из физике |publisher=Завод за физику техничких факултета Универзитета у Београду (2005)|location=Београд |isbn=978-86-906199-0-0}}</ref>,<ref>{{cite book|last=Димић |first=Гојко Л. |title=Метрологија у физици: виши курс |publisher=Технолошко-метарулшки факултет Универзитета у Београду (2005) |location=Београд |isbn=978-86-7401-220-8 |edition=2.|pages=}}</ref>,<ref>{{cite book|last=Вучић |first=Властимир |title=Основна мерења у физици |publisher=Грађевинска књига (2000) |location=Београд |edition=23.|pages=}}</ref>
Ред 80:
* Стаклена славина (6) се затвори, а пумпа (7) скине са ње, тако да стаклена цев (5) на славини (6) остане слободна, сачека се неколико минута да се температуре ваздуха у балону (3) (која је порасла током пуњења ) изједначи са околном, што се констатује по притиску који је устаљен, а што се уочава смиривањем висинске разлике у манометру (10)..
* Прочитати разлику нивоа живе у манометру (10), h<sub>1</sub>.
*
* Сачека се неколико минута да се температура ваздуха у балону (3) (која је опала током пражњења) изједначи са околном, загревање ваздуха одиграва се при константној запремини, тј. у питању је изохорски процес, током кога се повећава притисак док се не устали.
* Прочитати разлику нивоа живе у манометру (10), h<sub>2</sub> (h<sub>2</sub> > h<sub>1</sub>).
| |||