Некрополе античког Наиса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
== Положај и пространство ==
Римски утврђени град Наис основан је на лесном платоу на десној обали реке Нишаве на простору данашњег Градског поља,<ref>Петровић, Ниш у античко доба, Градина, Ниш 1976: стр.25</ref> док се цивилно насеље развијало у околини војног логора, са западне, северне и североисточнне стране, на околним брежуљцима Нишке котлине, као и на левој обали реке Нишаве, на простору од брда Бубањ и данашње железничке станице на западу па све до Нишке Бање, на истоку.
Са источне и северне стране, дуж путева које су излазиле из града, развијале су се простране некрополе – гробља становника античког Наиса. Површина коју је град заузимао није прелазила 20 – 25 хектара, по чему се Наис приближио већим античким градовима Балканског полуострва. Положај града је омогућавао релативно лак прелаз на супротну обалу реке, што је, обзиром на ниску обалу и мочварне терене унаоколо, морало представљати значајну олакшавајућу околност за настанак града.
== Историја ==
Још од давно прошлих времена, из римског утврђења у оквиру прастарог [[Naisus]]a пружао се ка истоку и надомак античке Нишке Бање, познати војни пут – ({{јез-лат|Via Militaris}}), који је чинио знамениту античку трасу ({{јез-лат|via publica, agger publicus, strata publica}}) којом су се, и у најзападнијем простору [[Понишавље|Понишавља]], савлађивала одређена територијална одстојања. Са „стратегијског, верског и трговачког гледишта ова траса била је најважнији путни правац Балканског полуострва“ још у ранијим друштвеним периодима, па су бројни истраживачи закључили „да се у нешто ближој прошлости, као и у знатно старијим временима, још у античко доба, за Наис, знало и изван локалне средине“, каои града поред значајног пута, који је „ за дуго време чинио једини спој између античког и постантичког Запада и Истока.”<ref>Boué A. (1854): ''Recneil d'Itinéraires dans la Turquie d'Europe, Details géographiques, topographiques et statistiques.'' Ed. Emp, vol. II, Vienne, pp. 7-312.</ref>
| |||