Некрополе античког Наиса — разлика између измена

== Археолошки истражене некрополе ==

Интересовање за античку прошлост Ниша започело је у 19. веку, прво међу путописцима међу којима је један од значајнијих био је Феликс Каниц (1829–1862) који је први обишао археолошке локалитете у Нишу и о њима оставио важна запажања.<ref>Костић, Ђ. (2011) (прир.). ''Слике са Балкана Феликса Каница''. Београд: Народни музеј.</ref> И док је Феликс Каниц описао у Нишу само оно што се на локалитетима могло видети без ископавања, прва археолошка ископавања на територији античког Наиса предузео је Никола Вулић (1872–1945). Он је заједно са Антoном фон Премерштајном 1899. године истраживао Тврђаву. У нишкој Тврђави су пронашли насгробне споменике које су пренели у Народни музеј у Београду.<ref>Вулић, Н. и Премерштајн, фон А. (1903). ''„Антички споменици у Србији”''. Споменик XXXIX, 43–89.</ref>

Археолошким истраживањима на простору Ниса која су обављена на ужој територији града, потврдила су присуство предримске и римске популације на левој и десној обали Нишаве. Од тада до данас откривен је само мањи део античког града, у коме највећи број грађевина припада касноантичком периоду. Урбанистичка структура Наиса са утврђењем, густо насељеним стамбеним квартовима, вилама у околини, оближњим предграђем одражава се и на број и распоред откривених некропола.<ref>ЗотPовић, Љ. (1961). ''„Извештаји са ископавања касноантичке некрополе у Нишу”.'' Лимес у Југославији I, 171–175.</ref>

 

Да се у њима вршило сањхрањивање посведочено је открићима у градским некрополама, али и на некрополама насталим у окружењу, као и на простору мањих или већих пољских добара – вила рустика.

;Касноантичке некрополе

Касноантичком периоду припадају некрополе формиране дуж пута за Рацијарију, на простору данашње Јагодин мале и дуж пута за Виминацијум на месту данашњег Градског поља, на десној обали Нишаве.