Манастир Светог Јована Владимира — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
уклоњен неенциклопедијски део
Ред 13:
| longd = 20 | longm = 01 | longs = 23.1 | longEW = E
}}
'''Манастир Светог Јована Владимира''' ({{јез-алб|Manastiri i Shën Gjon Vladimirit}}) [[манастир]] је [[Албанска православна црква|Албанске православне цркве]] који се налази у селу [[Брадашеш]] у округу Елбасан. Посвјећен је [[Јован Владимир|Јовану Владимиру]], владару Дукље и Србије у периоду од око [[1000]]. до [[1016]]. године. Јован је по једном извору био и краљ "Зете„Зете и Шкипетарије"Шкипетарије“.<ref>"Правда"„Правда“, Београд 3. август 1934. године</ref>
 
Додат је на списак религијских културних споменика Албаније [[1948]]. године.<ref>{{cite web|url=http://kshk.gov.al/index.php?fq=brenda&gj=gj2&kid=19| title = Religious buildings with the "Culture Monument" status| publisher = Republic of Albania National Committee for Cult| language = | accessdate=28. 10. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110706071224/http://kshk.gov.al/index.php?fq=brenda&gj=gj2&kid=19|archive-date=6. 7. 2011|url-status=dead}}</ref> Манастир је подигнуо [[Карло Топија]], припадник породице [[Топија]], [[1381]]. године на темељима старије цркве.<ref>{{citation| last=Anamali| first = Skënder| title = Historia e popullit shqiptar në katër vëllime| volume = I|year=2002| publisher = Botimet Toena| language = Albanian| oclc = 52411919|pages=294}}</ref> Током [[18. век|18. вијека]] [[Костандин Шпатараку]] је осликао зидове храма.<ref>{{cite news|title=Gjeniu më shqiptar i ikonografisë Kostandin Shpataraku| last=Zeqo| first = Moikom|date=22. 5. 2006| work = Koha Jone| publisher = Nikolle Leska| language = Albanian| accessdate=12. 11. 2010.|pages=10-11}}</ref>
Ред 23:
Митрополит албанске православне цркве Висарион, је пре Другог светског рата био уједно и игуман тог манастира. При манастиру је између два светска рата било отворено склониште за изнемогле старце и старице. Ту су се 1934. године налазили старци Срби из околине Скадра.
 
[[Иван Јастребов]] је о овој светој обитељи записао да се налази на један сат удаљености сјеверозападно од Елбасана у прелијепој долини Куча. Манастир је уживао велико поштовање православних у цијелој Албанији. [[Јован Владимир]] је био дукљански краљ. О њему се свашта приповиједало у средњој Албанији. Доста тога је преузето из грчког ''Аколуфија'' штампаног у Венецији. Јастребов одбацује тај текст, који са страхопоштовањем говори о свецу и његовим наводним чудима, као басну. Црква коју је подугао Владимир је срушена у потресу када је порушен Драч, 12. године. Обновио ју је Карло Топија 1380, о ему свједочи грчки натпис на цркви у коме је назван рођаком француског краља. Тај грчки натпис је стајао у доба Јастребова изнад улазних црквених врата. Јастребов и доноси оригинал текста, без превода. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 472., 473.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> У тексту се спомиње под именом Јован Владимир. Јован је додато од народа и од Цркве усвојено јер је као и Свети Јован крститељ изгубио живот одсијецањем главе (У Црној Гори пропагандисти несрпског црногорства оптужују СПЦ да му је у новије вријеме дала име Јован, које никада није имао, а то није истина јер му је то име придодато од давнина).
 
== Види још ==