Франц Миклошич — разлика између измена

{{Научник

| слика = Franz von Miklosich (Dauthage, 1853).jpg

| опис_слике = Франц Миклошич

| напомене =

}}

 

== Биографија ==

Миклошич је 1849. године постављен за шефа, тек основане катедре за словенску филологију Универзитета у Бечу, и остао је на том месту до 1886. године. Радио је прво као ванредни професор словенских језика и литературе. Следеће 1850. године именовао га је аустријски министар гроф Лав Тун, за редовног професора исте струке на бечком универзитету. Током професорске каријере више пута је биран за декана а 1854. године постао је и ректор. Од када је постао универзитетски предавач Миклошић интензивно пише и објављује своје бројне научне филолошке радове. Главно дело му је Упоредна граматика словенских језика<ref>"Босанска вила", Сарајево 15. април 1891.</ref>, састављена од четири огромне свеске. То грандиозно славистичко дело, било је награђено од стране аустријске академије са 1.000 ф. Постао је 1848. године члан исте [[Аустријска академја наука|Бечке академије]], која га је изабрала за секретара свог историјског и филозофског одсека. А 1850. године је постао њен редовни члан. Миклошићеви бројни радови су се нису тицали само словенских језика, већ и [[румунски језик|румунског]], [[албански језик|албанског]], [[грчки језик|грчког]] и језика [[Роми|Рома]] и [[Синти|Синта]]. Друго главно Миклошићево дело представља Речник старословенско-грчко-латински.

 

 

Фрањо Миклошић се оженио тек 1852. године са кћерком свог колеге из Дворске библиотеке Ајхенфелда. Када је 1867. године супруга умрла, остала су два њихова млада сина. Почео је дуже побољевати од 1889. године, због непрележане инфлуенце (грипа). Умро је услед можданог шлога крајем фебруара 1891. године.<ref>"Просветни гласник", Београд 1891.</ref>