Манастир Свети Јован Бигорски — разлика између измена

[[Иван Јастребов]] је писао да је овај Дебарски манастир Св. Јована у Реци подигнут са десне стране Радике у планини на пола сата пута. Зове се Бигор. Описао је манастирски печат из 1873. г. Зграда манастира није стара и пространа је, може примити више од 2000 људи. Тада су биле две трпезарије, за мушкарце и жене. Монаси одржавају манасторманастир доста чисто. Архимандрит им је одређивао свако вече други посао. Беда није примечивао иако су монаси кукали над незавидношу свакодневног живота. 1883. су послали два монаха у Русију ради прикупљања милостиње. Храм је велик а иконостас изврсна дрвена резбарија. Најзначајнија је тзв. чудотворна икона Св. Јована Крститеља коју монаси желе да сместе на почетак 9. века. Није било библиотеке. Поред црквених књига монаси су чували поменике. Један је новији а други је из друге половине 15. столећа и по правопису и садржају се ничим не разликује од поменика Дечанског манастира. После обреда богослужења опела побројани су сви српски краљеви и цареви као и архиепископи и епископи. ''Поменик господам српским. Помени гди гна владику српскаго Немању, Анастасију монахињу, Стефана краља, Владислава краља...''. Следи: ''Поменик архиепископом српским. Помени Господи: Савоу, Арсенија,, Савоу, Јааникија...'' У Поменику су уписана и села у којима су живели хришћани, а тада више у њима нема ни једне хришћанске душе: Жерноница (код тог села је чак био манастир Св. Варваре), Косоврат, Штировице, Присојнице, Скудриње, Болетина и Врбњан. У Доњем Дебру из села: Старовеца и Пешкопеја. Из села Горњег Дебра: Хамије, Клобучишта, Папраднице, Блата Крифца, Славља, [[Коџаџик]]а, Требишта, Житинана, Отишан, Баланци, Сорпетова, Извир, Вичици, Коњар и Селокући. У многим селима је остала само по једна, по две хришћанске куће. Мноштво имена тих села је из старих времена, како је у поменику записано. Нпр.: Проваленик, Јелевци, Грекане, Тучепи, Голевишта Радовешта, Пјанец, Граждани. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 267. - 270. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>