Добрица Ћосић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 178.223.59.134 (разговор) на последњу измену корисника Acamicamacaraca)
ознака: враћање
 
== Биографија ==
[[Датотека:S.Kragujevic, Dobrica Cosic 1961.JPG|мини|десно|150п|Добрица Ћосић 1961.]]
Добрица Ћосић је рођен [[29. децембар|29. децембра]] [[1921]]. године у селу [[Велика Дренова]], код [[Трстеник]]а. Школовао се у средњој Пољопривредној школи у [[Александровац|Александровцу]] жупском, али је прекинуо школовање за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у [[Ваљево|Ваљеву]].<ref>Мр Милош Митровић: „Из живота ваљевске Средње пољопривредне школе“. стр. 106, у публикацији „Колубара, велики народни календар за просту 2003. годину“, Ваљево, 2003. године</ref> Касније је завршио Вишу политичку школу ''„Ђуро Ђаковић“''. У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] био је [[политички комесар]] у [[Расински партизански одред|Расинском партизанском одреду]], уредник листа ''„Млади борац“'' и члан Покрајинског комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а за Србију. После ослобођења је био члан [[Агитпроп|АГИТПРОП]]-а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|КП Србије]], а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран [[1945]]. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] са 4.000 и кандидата [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]] са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]], [[1966]]. године.
 
 
== Ћосићев књижевни рад ==
[[Датотека:S.Stevan Kragujevic, Dobrica Cosic 1961i Ivo Andric.JPGjpg|мини|деснолево|150п245п|Добрица Ћосић 1961.и [[Иво Андрић]]]]
 
Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом ''„[[Далеко је Сунце (филм)|Далеко је сунце]]“'' [[1951]]. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из [[народноослободилачка борба народа Југославије|народноослободилачке борбе]] и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман ''„[[Корени (роман)|Корени]]“'' који је објављен [[1954]]. године узима грађу из стварности [[Србија|Србије]] с краја [[19. век]]а. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом [[психолошка анализа|психолошком анализом]] разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.<ref>{{cite web|title=Добрица Ћосић|url=http://www.nin.co.rs/pages/roman.php?id=568|website=НИН|accessdate=28. 1. 2018}}</ref> Након култног романа ''„Корени“'' следи дело ''„[[Седам дана у Будимпешти]]“'' (1956), потом роман ''„[[Деобе]]“'' (1961), у коме се Ћосић поново враћа [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику.