Добрица Ћосић — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 10 месеци
 
== Ћосићев књижевни рад ==
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Dobrica Cosic i Ivo Andric.jpg|мини|лево|245п250п|Ћосић и [[Иво Андрић]]]]
Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом ''„[[Далеко је Сунце (филм)|Далеко је сунце]]“'' [[1951]]. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из [[народноослободилачка борба народа Југославије|народноослободилачке борбе]] и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман ''„[[Корени (роман)|Корени]]“'' који је објављен [[1954]]. године узима грађу из стварности [[Србија|Србије]] с краја [[19. век]]а. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом [[психолошка анализа|психолошком анализом]] разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.<ref>{{cite web|title=Добрица Ћосић|url=http://www.nin.co.rs/pages/roman.php?id=568|website=НИН|accessdate=28. 1. 2018}}</ref> Након култног романа ''„Корени“'' следи дело ''„[[Седам дана у Будимпешти]]“'' (1956), потом роман ''„[[Деобе]]“'' (1961), у коме се Ћосић поново враћа [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику.