Рачунарска меморија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 7:
 
Већина полупроводничке меморије је организована у [[меморијске ћелије]] или [[бистабилно коло|бистабилне флип-флопове]], од којих сваки садржи један [[Бит (рачунарство)|бит]] (0 или 1). Организација флеш меморије садржи и један бит по меморијској ћелији и више битова по ћелији (ова врста се зове ћелија на више нивоа, скраћено МЛЦ). Меморијске ћелије су груписане у речи фиксне дужине, на пример 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64 или 128 бита. Свакој речи се може приступити бинарним адресама од Н бита, што омогућава складиштење 2 на Н речи у меморији. Следи да се [[регистар (рачунарство)|процесорски регистри]] обично не сматрају за меморију, јер они складиште по једну реч и не садрже механизам адресирања.
Термин „сториџ“ се често користи као назив за секундарну меморију типа трака, [[магнет]]них дискова и оптичких дискова ([[ЦД-РОМ]] и [[DVD-РОМ]]).
 
== Историја ==