Епархија бихаћко-петровачка — разлика између измена

Надлежни архијерејпрвосвештеник је епископвладика [[Сергије Карановић|Сергије (Карановић)]], а седиштесједиште епархијевладичанства се налази у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] гдегдје је и [[Саборна црква у Босанском Петровцу|Саборна црква]].

== ИсторијатПрошлост ==

Замисао о стварању БихаћкеБихаћког епархијевладичанства у [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Сабору српске цркве]] је постојала још [[1921]]. године, али је тек [[1925]]. изабран први епископвладика БихаћкеБихаћког епархијевладичанства др [[Венијамин Таушановић]], који је овомовим епархијомвладичанством управљао четири године. Послије његовог премјештаја [[1929]]. године за [[Злетовско-струмичка епархија|епископа злетовско-струмичког]], епархијомвладичанством су администрирали епископивладике: [[Епархија бањалучка|бањалучки]], [[Епархија далматинска|далматински]] и [[Епархија зворничко-тузланска|зворничко-тузлански]] до [[1934]]. године, када је оваово епархијавладичанство укинута.

У току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] подручје БихаћкеБихаћког епархијевладичанства тешко је страдало од [[Усташе|усташа]], а православни [[Саборна црква у Бихаћу|Храм Силаска Светог духа на апостоле]], у [[Бихаћ]]у, био је први порушени храм у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] [[1941]]. године. [[Независна Држава Хрватска]] је [[5. мај]]а [[1942]]. године подијељена на четири епархијевладичанства за „[[Хрватска православна црква|Хрватску православну цркву]]“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. На сву срећу, до попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], епископивладике [[Епархија далматинска|далматински]] г. [[Николај Мрђа|Николај (Мрђа)]] и [[Епархија бањалучка|бањалучки]] г. [[Јефрем Милутиновић|Јефрем (Милутиновић)]], у образложењу свог предлогаприједлога [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]], за обновљење ЕпархијеБихаћког бихаћкевладичанства.

Размотривши предлог поменутих архијерејапрвосвештеника, Сабор је основао новуново [[ЕпархијаВладичанаство|епархијувладичанство]] са називом [[Бихаћ]]ко-[[Босански Петровац|петровачка]], а за њено сједиште одређен је [[Босански Петровац]]. Тако је Бихаћко-петровачкапетровачко епархијавладичанства основанаосновано одлуком Светог архијерејског сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на његовом редовном заседањузасједању у манастиру [[Манастир Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[19. мај|19]]/6. маја [[1990]]. године. ОваОво епархијавладичанство је одређена и као наследницанасљедница БихаћкеБихаћког епархијевладичанства која је основана [[1925]]. године са седиштемсједиштем у [[Бихаћ]]у. У састав новооснованеновооснованог епархијевладичанства ушли су дијелови епархијавладичанства [[Епархија бањалучка|БањалучкеБањалучког]] и [[Епархија далматинска|ДалматинскеДалматинског]].

У току рата [[1992]]—[[1995]]. подручје Бихаћко-петровачкепетровачко епархијевладичанства тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископавладика [[Хризостом Јевић|Хризостома (Јевића)]] и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдалестрадалог епархијевладичаснтва почела је повратком епископавладике Хризостома у село [[Подрашница]], [[општина Мркоњић Град]] [[1996]]. године.

== ЕпископиВладике ==

=== ЕпископиВладике бихаћкибихаћке ===

ЕпископиВладике Бихаћке епархије од 1925. до 1934:

| Послије његовог премјештаја 1929. године за [[Злетовско-струмичка епархија|епископа злетовско-струмичког]], епархијомвладичаснтвом су администрирали епископивладике: [[Епархија бањалучка|бањалучки]], [[Епархија далматинска|далматински]] и [[Епархија зворничко-тузланска|зворничко-тузлански]] до 1934. године,кад је [[епархијавладичанство]] укинута.

=== ЕпископиВладике бихаћко-петровачки ===

| ЕпископВладика [[Николај Мрђа]],администратор

| ЕпископВладика [[Хризостом Јевић]]

| ЕпископВладика [[Сергије Карановић]]

Намесништва епархијевладичанства су:

* АрхијерејскоПрвосвештено намесништвонамјесништво граховско-дрварско

* АрхијерејскоПрвосвештено намесништвонамјесништво кључко

* АрхијерејскоПрвосвештено намесништвонамјесништво лијевљанско-гламочко

* АрхијерејскоПрвосвештено намесништвонамјесништво петровачко-бихаћко

* АрхијерејскоПрвосвештено намесништвонамјесништво санско-крупско

* АрхијерејскоПрвосвештено намесништвонамјесништво шиповско

ЕпархијаВладичанство бихаћко-петровачкапетровачко се простире на 12 административних општина, и то: [[Босански Петровац]], [[Ливно]], [[Гламоч]], [[Босанско Грахово]], [[Дрвар]], [[Бихаћ]], [[Цазин]], [[Велика Кладуша]], [[Бужим]], [[Босанска Крупа]], [[Сански Мост]], [[Оштра Лука]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]].

== ЛитератураКњижевност ==