Статистике каријере Новака Ђоковића — разлика између измена

| Завршни турнир сезоне || 5 || 2 || style="background:#ccf;"|7 || 71%

|-

|-

| АТП турнири** || 22 || 7 || style="background:#ccf;"|29|| 76%

|- style="background:#98fb98;"

|-

| rowspan="6"|'''Парови''' || Гренд слем || - || - || style="background:#ccf;"|- ||-

| Укупно || 1 || 1 || 2 || 50%

|- style="background:#fcc;"

|-

| colspan="6"| <small>1) ПП = проценат побједа <br />2) * Ова серија турнира се некад звала „Супер 9" (1996—1999), „Тенис мастерс серија“ (2000—2003) и „АТП мастерс серија“ (2004—2008).<br />3)** Укључује [[АТП 500]] и [[Серија АТП 250|АТП 250]] турнире.

Први значајнији пробој на великој сцени Ђоковић је направио на [[Ролан Гарос]]у 2006, кад је у четвртфиналу заустављен од каснијег побједника [[Рафаел Надал|Рафаела Надала]]. Прво [[гренд слем]] полуфинале биљежи на истом мјесту наредне 2007, гдје је изгубио од истог противника. До свог првог финала на гренд слем турниру долази на [[Отворено првенство САД у тенису|Отвореном првенству САД]] 2007. Поразио га је тадашњи први тенисер свијета [[Роџер Федерер]] у три сета, 6:7, 6:7, 4:6. Ђоковић је освојио своју прву титулу на гренд слем турнирима на [[Отворено првенство Аустралије у тенису|Отвореном првенству Аустралије]] 2008, савладавши у финалу [[Жо-Вилфрид Цонга|Жоа-Вилфрида Цонгу]] у четири сета, 4:6, 6:4, 6:3, 7:6. Освојивши Отворено првенство Аустралије, Ђоковић је постао најмлађи играч у Опен ери који је стигао до полуфинала сва четири гренд слем турнира. До свог трећег финала на гренд слем турнирима, дошао је поново на [[Отворено првенство САД у тенису|Отвореном првенству САД]] 2010. Изгубио је од првог тенисера свијета [[Рафаел Надал|Рафаела Надала]], 4:6, 7:5, 4:6, 2:6. Наредне године (2011), тријумфовао је на [[Отворено првенство Аустралије у тенису 2011 — мушкарци појединачно|Отвореном првенству Аустралије]] побједом над [[Енди Мари|Ендијем Маријем]], 6:4, 6:2, 6:3, као и на [[Вимблдон 2011 — мушкарци појединачно|Вимблдону]], савладавши Рафаела Надала 6:4, 6:1, 1:6, 6:3, након чега се 4. јула први пут нашао на [[списак играча на првом месту АТП листе (појединачно)|првом мјесту АТП листе]]. Исте године је освојио и [[Отворено првенство САД у тенису 2011 — мушкарци појединачно|Отворено првенство САД]]. На [[Ролан Гарос]]у је четири пута стизао до финала, [[Отворено првенство Француске у тенису 2012 — мушкарци појединачно|2012.]] и [[Отворено првенство Француске у тенису 2014 — мушкарци појединачно|2014.]] губи од Рафаела Надала, [[Отворено првенство Француске у тенису 2015 — мушкарци појединачно|2015.]] од [[Станислас Вавринка|Станисласа Вавринке]], да би напокон подигао трофеј [[Отворено првенство Француске у тенису 2016 — мушкарци појединачно|2016.]] побједом над Ендијем Маријем у финалу, чиме комплетира Гренд слем колекцију и уједно постаје тек трећи тенисер у историји који је везао четири најпрестижнија турнира у овом спорту ([[Дон Баџ]] и [[Род Лејвер]]). Титулама на Отвореном првенству Аустралије [[Отворено првенство Аустралије у тенису 2012 — мушкарци појединачно|2012.]] (против Надала у [[Тениски меч Ђоковић—Надал у финалу Отвореног првенства Аустралије 2012.|најдужем мечу Гренд слем финала у историји]]) и [[Отворено првенство Аустралије у тенису 2013 — мушкарци појединачно|2013.]] (против Марија у финалу) Ђоковић је постао први тенисер који је освојио овај гренд слем три пута заредом у Опен ери, да би новим тријумфима у финалима [[Мелбурн]]а над Маријем [[Отворено првенство Аустралије у тенису 2015 — мушкарци појединачно|2015.]], [[Отворено првенство Аустралије у тенису 2016 — мушкарци појединачно|2016.]] и Надалом [[Отворено првенство Аустралије у тенису 2019 — мушкарци појединачно|2019.]] са седам трофеја постао апсолутни рекордер овог турнира у мушкој конкуренцији оставивши за собом великане [[Рој Емерсон|Емерсона]] и Федерера (по шест). На Вимблдону [[Вимблдон 2014 — мушкарци појединачно|2014.]], [[Вимблдон 2015 — мушкарци појединачно|2015.]] и [[Вимблдон 2019 — мушкарци појединачно|2019.]] у великом стилу подиже побједничке пехаре тријумфима над Федерером у финалима са 3–2, 3–1 и 3–2 као и на Отвореном првенству САД [[Отворено првенство САД у тенису 2015 — мушкарци појединачно|2015.]] против истог ривала у финалу. Новак се 7. јула 2014. по трећи пут пење на [[списак играча на првом месту АТП листе (појединачно)|прво мјесто АТП листе]]. Након паузе проузроковане повредом [[лакат|лакта]], враћа се на велику сцену и 2018. освајањем [[Вимблдон 2018 — мушкарци појединачно|Вимблдона]] и [[Отворено првенство САД у тенису 2018 — мушкарци појединачно|Ју−Ес Опена]], сустиже свог идола из дјетињства [[Пит Сампрас|Пита Сампраса]] по броју гренд слем пехара и уједно са тридесетједном и по годином постаје најстарији тенисер који завршава сезону на мјесту број 1 од почетка АТП бодовања (1973.)

 

 

== Финала великих турнира ==

|}

 

{| class="sortable wikitable"

|-

| style="background:#98fb98;"|Побједа ||Париз ||2015. || {{зас|UK}} Енди Мари || 6:2, 6:4

|- style="background:#ccf;"

|- style="background:#ccf;"

| style="background:#98fb98;"|Побједа|| Мајами || [[Отворено првенство Мајамија у тенису 2016 — мушкарци појединачно|2016.]] || {{зас|JPN}} [[Кеи Нишикори]] || 6:3, 6:3

|- style="background:#ebc2af;"

| style="background:#ffa07a;"|Пораз|| Рим || 2019. || {{зас|ESP}} Рафаел Надал || 0:6, 6:4, 1:6

|}

 

== Финала у каријери ==

 

{| style=

| [[Тенис мастерс куп|Завршни турнир сезоне]] (5–2)

|- style="background:#dfe2e9;"

|- style="background:#d0f0c0;"

| [[АТП 500|АТП златни интернационални турнири / <br /> АТП 500 серија]] (13–3)

|'''Финала по подлози'''

|-

|-

| Шљака (14–11)

| Отворено (64–29)

|-

|}

| valign=top align=left |

|2–3

|-

|1–0

|-

| {{зас|AUS}} [[Џон Милман]]

| 6:3, 6:2

|}

 

| style="text-align:center;"|Н

| style="text-align:center; background:thistle;"|Ф

|-

|style="background:#EFEFEF;" |{{зас|GER}} [[Отворено првенство Њемачке у тенису за мушкарце|Хамбург]]

| style="text-align:center; background:#efefef;"|'''10–4'''

| style="text-align:center; background:#efefef;"|'''24–7'''

|-

|colspan="19"|'''Домаћи турнири'''

| style="text-align:center;"|10

| style="text-align:center;"|16

|-

|style="background:#EFEFEF;" | '''Освојене титуле'''

| style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2'''

| style="text-align:center; background:#efefef;"|'''4'''

|-

|Другопласирани

| style="text-align:center;"|12–3

| style="text-align:center;"|31–7

|-

|style="background:#EFEFEF;" | Поб–пор на шљаци

| style="text-align:center; background:#efefef;"|'''32–8'''

| style="text-align:center; background:#efefef;"|'''53–13'''

|-

|style="background:#EFEFEF;" | Проценат побједа

| style="text-align:center; background:#efefef;"|80%

| style="text-align:center; background:#efefef;"|82%

| colspan="2" style="text-align:center; background:#efefef;"|83%

|-

|0–0

|-

|align=left|{{зас|CRO}} [[Марин Чилић]]

|3

|2–0

|2–1

|-

|align=left|{{зас|ARG}} [[Хуан Мартин дел Потро]]

|3–0

|- style="background:#dfdfdf;"

|5

|2

|1–0

|0–0

|-

|5

|3

|0–0

|- style="background:#dfdfdf;"

|align=left|{{зас|ARG}} [[Хуан Монако]]

|10

|2–0

|1–0

|align=left|{{зас|ESP}} [[Пабло Карењо Буста]]

|10

|2–0

|0–0

|align=left|{{зас|FRA}} [[Лука Пуј]]

|10

|0–0

|0–0

|align=left|{{зас|LAT}} [[Ернестс Гулбис]]

|10

|2–0

|1–0

|align=left|{{зас|FRA}} [[Арно Клеман]]

|10

|1–0

|0–1

|-

|'''Укупно

|'''{{Sort|11|–}}–

|'''148

|'''101–43

|'''45–15

<small>''Имена играча који су били први на свијету су победљана.''</small>

 

 

{{Div col|cols=4}}

* {{зас|USA}} [[Џон Изнер]] 10–2

* {{зас|CAN}} [[Милош Раонић]] 9–0

* {{зас|ESP}} [[Фелисијано Лопез]] 9–1

* {{зас|USA}} [[Сем Квери]] 9–2

* {{зас|ARG}} [[Хуан Монако]] 8–0

* {{зас|ITA}} [[Фабио Фоњини]] 8–0

* {{зас|RSA}} [[Кевин Андерсон (тенисер)|Кевин Андерсон]] 8–2

* {{зас|ESP}} [[Роберто Баутиста Агут]] 8–3

* {{зас|CAN}} [[Вашек Поспишил]] 5–0

* {{зас|USA}} [[Роби Џинепри]] 5–0

* {{зас|UZB}} [[Денис Истомин]] 5–1

* {{зас|SRB}} [[Јанко Типсаревић]] 5–2

* {{зас|LUX}} [[Жил Милер]] 4–0

* {{зас|UKR}} [[Сергиј Стаховски]] 4–0

* {{зас|SVK}} [[Мартин Клижан]] 4–1

* {{зас|ARG}} [[Давид Налбандијан]] 4–1

* {{зас|USA}} [[Рајан Харисон]] 3–0

* {{зас|NED}} [[Робин Хасе]] 3–0

* {{зас|ARG}} [[Дијего Шварцман]] 3–0

* {{зас|GER}} [[Рајнер Шитлер]] 3–0

* {{зас|ARG}} [[Гиљермо Корија]] 2–2

* {{зас|ESP}} '''[[Карлос Моја]]''' 2–2

* {{зас|FRA}} [[Кентан Алис]] 1–0

* {{зас|FRA}} [[Иго Амбер]] 1–0

* {{зас|BRA}} [[Рикардо Мело]] 1–0

* {{зас|ESP}} [[Ђауме Мунар]] 1–0

* {{зас|KAZ}} [[Александар Недовјесов]] 1–0

* {{зас|IRL}} [[Конор Ниланд]] 1–0

* {{зас|CHI}} [[Фернандо Гонзалез]] 1–2

* {{зас|CRO}} [[Иво Карловић]] 1–2

* {{зас|NED}} [[Денис ван Шепинген]] 0–1

* {{зас|CZE}} [[Јиржи Весели]] 0–1

{{Div col|cols=4}}

* {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] 125–45 <small>(22)</small>

* {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] 65–10 <small>(22)</small>

* {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] 50–6 <small>(10)</small>

* {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] 37–7 <small>(9)</small>

* {{зас|ИТА}} [[Италија]] 36–2 <small>(12)</small>

* {{зас|РУС}} [[Русија]] 24–10 <small>(9)</small>

* {{зас|АУС}} [[Аустралија]] 22–3 <small>(10)</small>

* {{зас|SCG}}/{{зас|СРБ}} [[Србија и Црна Гора|СЦГ]]/[[Србија]] 22–4 <small>(6)</small>

* {{зас|ЈАП}} [[Јапан]] 17–3 <small>(3)</small>

* {{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] 15–6 <small>(5)</small>

* {{зас|УКР}} [[Украјина]] 10–0 <small>(2)</small>

* {{зас|РУМ}} [[Румунија]] 9–0 <small>(3)</small>

* {{зас|KAZ}} [[Казахстан]] 8–0 <small>(4)</small>

* {{зас|КИП}} [[Кипар]] 8–0 <small>(1)</small>

* {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија]] 8–1 <small>(2)</small>

* {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република|Јужна Африка]] 8–2 <small>(1)</small>

* {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] 7–0 <small>(3)</small>

* {{зас|TPE}} [[Република Кина|Кинески Тајпех]] 2–0 <small>(1)</small>

* {{зас|HUN}} [[Мађарска]] 2–0 <small>(1)</small>

* {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор]] 1–0 <small>(1)</small>

* {{зас|ИНД}} [[Индија]] 1–0 <small>(1)</small>

* {{зас|ТУР}} [[Турска]] 1–0 <small>(1)</small>

* {{зас|KOR}} [[Јужна Кореја]] 1–1 <small>(1)</small>

{{Div col end}}