Краљевина Холандија — разлика између измена

| име државе = Краљевина ХоландијаНизоземска

| име генитив = ХоландијеНизоземске

| службени језик = [[Холандски језик|холандскинизоземски]]

'''Краљевина ХоландијаНизоземска''' ({{јез-хол|Koninkrijk der Nederlanden}}), позната и као '''Холандија''', суверена је држава и [[уставна монархија]] са територијама у [[Западна Европа|западној Европи]] и [[Кариби]]ма.

Четири дела Краљевине — [[Аруба]], [[Курасао]], [[Свети Мартин (Холандија)|Свети Мартин]] и [[Холандија|ХоландијуНизоземска]] — конститутивне су земље ({{јез-хол|landen}}) и учествују као равноправни партнери у Краљевини.<ref>The Charter of the Kingdom was fully explained in an "EXPLANATORY MEMORANDUM to the Charter for the Kingdom of the Netherlands", transmitted to the U.N. Secretary-General in compliance with the wishes expressed in General Assembly resolutions 222 (III) and 747 (VIII). New York, 30 March 1955 (* Ministerie van Buitenlandse Zaken, 41, Suriname en de Nederlandse Antillen in de Verenigde Naties III, Staatsdrukkerij-en uitgeversbedrijf/ ’s Gravenhage, 1956)</ref> У пракси, већином послова Краљевине управља ХоландијаНизоземска — која чини отприлике 98 % површине и ставновништва државе — у име целе државе. Према томе, Аруба, Курасао и Свети Мартин се налазе у зависном положају по питањима као што су спољна политика и одбрана, иако су аутономне у извесној мери и имају своје скупштине.

Острва у Карибима, осим Арубе, су некада била једна целина - [[Холандски Антили|Низоземски Антили]]. Референдумом из [[2005]], одлучено је да се расформирају до чега је и дошло [[10. октобар|10. октобра]] [[2010]]. Острва Курасао и Свети Мартин су добила аутономан статус попут Арубе и ХоландијеНизоземске, као што га сада има Аруба, док су [[Бонер]], [[Саба]] и [[Свети Еустахије]] (БЕС острва или [[Карипска Холандија|Карипска Низоземска]]) постали специјалне општине ХоландијеНизоземске.