Рашани (Срби) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Преусмери|Мала Рашка}}
[[Датотека:Rascia01.jpg|мини|300п|Мапа из 1661. године на којој је назив ''-{Rascia}-'' ({{јез-срп|Расција}}) лоциран на подручју [[Банат]]а и [[Срем]]а]]
[[Датотека:Rascia in pannonia 16th 18th century-sr.png|мини|300п|Приближна територија за коју је, према разним изворима, коришћен етнографски назив Расција (''-{Rascia}-'', ''Рашка'', ''-{Racszag}-'', ''-{Ráczország}-'', ''-{Ratzenland}-'', ''-{Rezenland}-'') од 16. до 18. века]]
Појам '''Рашани''', односно '''Расцијани''' ({{јез-лат|Rasciani}}; [[Архаизам|архаични]] [[егзоним]]), је термин који се током позног средњовековног и раног нововековног периода употребљавао за означавање [[Срби|Срба]], првенствено у изворима западног порекла. Појам је најчешће употребљаван у тадашњој [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевини Угарској]], односно у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Термин је првобитно изведен из назива средишње српске историјске области [[Рашка област|Рашке]] ({{јез-лат|Rascia}}), а током средњовековног периода је у западним изворима често употребљаван као синоним за српску државу и српске земље у целини. Почевши од 16. века, због све веће концентрације Срба у јужним областима [[Панонска низија|Панонске низије]], те области су такође почеле да буду називане '''''Рашка''''', односно '''''Расција''''' ({{јез-лат|Rascia}}; архаични [[егзоним]]), тако да се тај појам среће на ширем простору од [[Банат]]а на истоку, преко [[Срем]]а и [[Бачка|Бачке]], до јужне [[Барања|Барање]] и средишње [[Славонија|Славоније]] на западу. Све те области су данас у саставу савремених држава: [[Србија|Србије]], [[Румунија|Румуније]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Хрватска|Хрватске]].
У најширем смислу, појам је обухватао не само православне Србе, већ и [[Срби католици|Србе католике]], као и неке посебне групе, односно [[Буњевци|Буњевце]] и [[Шокци|Шокце]] (
== Етимологија ==
Ред 14:
Будући да су [[Срби]], од 15. века, па надаље, чинили знатан део становништва на територији данашње [[Војводина|Војводине]], многи историјски извори и мапе, настали у овом историјском периоду (15–18. век), помињу територију данашње Војводине под именима ''Расција'' и ''Мала Рашка''. Назив ''Расција'' ({{јез-лат|Rascia}}) се такође јавља и на подручју [[Славонија|Славоније]].
У својој „Историји Срба“, [[Константин Јиречек]] пише: „Из Србије је, већ пред крај 14. века, јака струја исељеника отишла на север. особито у [[Срем]] и [[Арадска жупанија|Арадску жупанију]]. Овај покрет појачан је био поглавито тим, што су деспоти имали огромне поседе у [[Краљевина Угарска (
По једној белешци из
Почетком 18. века, у такозваној Ракоцијевој буни, [[Бачка|Бачку]] означују Србијом и српском земљом и једна и друга страна. Тако главни заповедник војних одреда који су се борили против Срба у Бачкој, Дарваш, пише 19. јула 1704: „Сва велика места Расције и с ове и с оне стране [[Дунав]]а и [[Тиса|Тисе]] попалили смо.“
Када су представници војвођанских Срба 1848. године однели своје захтеве [[Лајош Кошут|Лајошу Кошуту]], упозорили су га да њих вређа када их зове '''''Раци''''', јер они имају своје народно и историјско име – ''
Аустријски путописац Александар Хекш, описујући [[Подунавље]] 1881. године, пише о крајевима које Срби насељавају: „На Дунаву и Тиси узводно станују до дубоко у
Од назива Раци је такође изведено и прво име [[Нови Сад|Новог Сада]]: ''Рацка варош'' (''-{Ratzen Stadt}-''), односно –
== Неки католички интелектуалци су одвајали Рашку од Србије и Рашане од Срба ==
|