Кроја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 38:
 
== Иван Јастребов о Кроји ==
[[Иван Јастребов]] наводи податак да су црквени историчари Кројско владичанство називали албанским именом, а један стари турски историчар га наводи као престоницу Арнаутлука. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 456., 486 |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> [[Скендербег]] је најпре под своју власт узео Кроју, некон бекства из султановог логора код [[Ниш]]а. Из Кроје је започео активности против Турака. Кроја, Круја, Круа на арнаутском значи извор, због великог броја водоскока у стенама на којима је подигнуто утврђење. Турци су је прозвали бела тврђава тј. Акче Хисар. У стара времена се звала на гр. Еривиа. По Хамеру, наводно Clodia. Барлеције подизање града приписује [[Карло Топија|Карлу Топији]], чији су потомци били Скенербегови савременици. Топија је само утврђивао тај град 1366. , који је постојао и пре њега. И у доба Акрополита, 1254. била је то стратешки важна тврђава. 1277 напуљски начелник добија овај град и наредио је да се он утврди. Град и тврђава су изграђени на врху планине са неприступачне стране, само је са севера лакши приступ. На врху Кројске планине је мала капела [[Наум Охридски|Св.Светог Наума]]. Султан ју је тешко освојио.
 
У тврђави је у доба Јастребова стајао топ из 1400. године као и сат с механизмом, који је исправно радио. Од два звона једно је било ван употребе. На понеком камену у тврђави видели су се амблеми: два лава. У тврђави је било 60 полусрушених кућа. Мештани су муслимани. Око 110 Цинцара из Тиране овде су повремено боравили. У граду су била 4 џамије, а једна саборна је била у тврђави. На базару је џамија која је била црква Св.Свете Софије. Житељи тргују маслинама и веома су сиромашни. 1395. Јелена, удоица Марка Барбарига, предаје први пут Кроју Турцима. Султан је за вазала поставио Константин Кастриота, брата Ивана Кастриота. Јелена Бабариго по смрти мужа ступа у брак са Константином. Године 1403. Кројом је завладао албански гроф Никита (пореклом из рода [[Ђорђе Аријанит Комнин|Аријанита Комниновића]]) и остао у њој у својству вазала Венеције. Затим Кројом управљају Амурад-беј и Балабан-беј и други до Скендербега. Турци су је четири пута опседали. Први пут је освојена 1394, а други пут 1415. године. Балабан бег управитељ. Турци је освајају у пролеће 1443. Султан Мурат ју је опседао 1450. г. са 60000 водиника. Султан Мехмед II ју је опседао 1464, али без успеха, као и султан Мурат. Године 1477. Кроју су поново опседали Турци, након што су завладали [[Дриваст]]ом и [[Дањ]]ом. Без обзира на херојску одбрану Млечана, Кроја је пала у руке Турака.
 
Поглед од Кроје обухвата огромно пространство на запад до [[Драч]]а, тј. до самог мора, на југ до Петреље. Читав тај простор је био насељен Албанцима и звао се Арбегија, Арбанон, Алванон, Албанија, тј. од [[Елбасан]]а до реке [[Маћа|Мат]] и од Кројских планина до мора. У време анжујске лозе тај предео је чинио ''regnum Albaniae'' под влашу кнежева староседелаца. После је њиме владао Карло Топија. Отуда је и Кроја била у његовој власти. [[Област Мат]] је служио као граница између Албанаца и Срба, а такође су и Кројске планине на истоку и Бена заклањале Маане, који су такође били српска племена: у овом подручју су владали Кастриоти. Карло Топија, син Андреја владара Драча, назицао се кнезом Албаније (princeps Albaniae). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 467. - 469. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кроја