Етнички национализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 10:
Данас су присутна три доминантна становишта о односу  национализма и етничке припадности. Прво, нација и етничке групе су чисто модеран феномен који настаје као последица развоја територијалних држава и индустријског развоја. Према њима, модерни етнички национализам настао је међу интелектуалним елитама у XIX веку у централној и источној Европи тј. на оним просторима који заостају за политички и економски развијеним западноевропским земљама<ref>{{Cite book|url=https://www.taylorfrancis.com/books/9780203187722|title=Ethnic nationalism and the fall of empires : Central Europe, Russia and the Middle East, 1914-1923|last=Roshwald|first=Aviel|date=|publisher=Routledge|year=2001|isbn=0415178932|location=London|pages=|oclc=634966035}}</ref>. Други их виде као пролазан феномен који представља последицу рађања моредног доба и који ће нестати када демократија и цивилно друштво (довољно) сазреју. На крају, постоје и они који их виде као трајну основу људске историје односно заговарају идеју да савремена друштва почивају на основама етничких и националних принципа. Они тврде да етнички национализам извире из самог бића једног народа, из колектива, из масе. Етнички национализам је јака емоционална снага којом је могуће манипулисати, али је апсурдно тврдити да је наметнута од стране политичких и интелектуалних елита. Етнички национализам види националност као генетски детерминисану и потпуно независну од воље појединаца. Слобода појединца се у овој форми национализма пориче или, пак (што је чешћи случај), редефинише као унутрашња слобода<ref>{{Cite book|url=http://instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/M.Subotic-1-2005.pdf|title=Crno-beli svet: prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma|last=Subotić|first=Milan|date=2005|publisher=Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju|year=2005|isbn=|location=Beograd|pages=|oclc=1020315766}}</ref>.
 
Као основне карактеристике етничког национализма препознају се поверење, блискост и везаност у оквиру једног етничког колективитета, али и неповерење, страх и анимозитет према другој, “непријатељској„непријатељској заједници”заједници“<ref>{{Cite journal|last=Vukoičić|first=Jelena|date=2015|title=Etnička i politička dimenzija ideologije nacionalizma|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2232-9641/2015/2232-96411510161V.pdf#search=%22Politics%22|journal=Politeia|volume=5|issue=10|pages=161-179|doi=10.7251/POL1610161V|issn=|via=}}</ref>. Исто тако етнички националиста прави разлику између народа (у смислу етничке већине) и мањине у неком друштву<ref>{{Cite journal|last=Vasić|first=Nenad|date=2004|title=Etničke zajednice i etnički konflikti na Kosovu i Metohiji|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2004/0353-90080417173V.pdf|journal=Baština|volume=|pages=173-197|via=}}</ref>. Етнички национализам је више ауторитативан него демократски<ref>{{Cite journal|last=Dungaciu|first=Dan|date=1999|title=East and West and the "Mirror of Nature"∗ Nationalism in West and East Europe - Essentially Different?|url=https://www.iwm.at/wp-content/uploads/jc-08-031.pdf|journal=IWM Junior Visiting Fellows Conferences|volume=VIII/3|pages=1-27|via=}}</ref>. Наиме, суштина етничког национализма јесте постојање ирационалног ексклузивизма. У нацију могу да “уђу”„уђу“ припадници других етноса само ако прихвате “изворни”„изворни“ етнос, веру, језик и име. Али,  у сваком критичном моменту тј. моменту преиспитивања “чистоте”„чистоте“ нације, могу се опоменути “ко„ко су”су“, зато што се припадник етничке нације не постаје по дубоком уверењу националиста, него се рађа<ref>{{Cite book|url=https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi01.pdf|title=U TRADICIJI NACIONALIZMA ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o "nama" i "drugima"|last=Milosavljević|first=Olivera|publisher=Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji|year=2002|isbn=86-7208-063-7|location=Beograd|pages=324}}</ref>.
<br />
 
== "Источни"„Источни“ и "Западни"„Западни“ национализам ==
У литератури је заступљена дуалистичка подела национализма (према њиховим карактеристикама и начину манифестације) на: '''[[грађански национализам]]''' у оквиру којег се национални идентитет дефинише заједничким политичким и грађанским вредностима. То је вид национализма који почива на идеји да су сви грађани део нације; '''етнички национализам''' где се припадност нацији дефинише етничким идентитетом, језиком, религијом и сл. То је вид национализма у чијој основи су тврдње о томе ко припада нацији а ко не(припада).
 
Ред 22:
Једна од карактеристика „западног“ национализма, јесте његова „окренутост ка будућности“, а не „опседнутост прошлошћу“. Историја, према дуалистичком тумачењу национализма, нема исту „тежину“ на Западу и Истоку. Отуда за исте или сличне појаве у „грађанским“ и „етничким“ нацијама објашњење тражимо на различите начине: „Готово увек када се националистичка или религијска обнова и етнички или национални конфликти дешавају на Балкану или Источној Европи, ми се усмеравамо ка историјском објашњењу. С друге стране, када се то догађа на Западу, конкретне узроке тражимо у политици, друштву или економији. Историја није први експлинаторни аргумент за западни национализам, али јесте за источни“<ref>{{Cite journal|last=Subotić|first=Milan|date=2005|title=CRNO-BELI SVET:prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma|url=http://instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/M.Subotic-1-2005.pdf|journal=Filozofija i društvo|volume=1/XXVI|pages=58|via=}}</ref>.
 
Мали је број оних који је предвидео да ће за неке етничке мањине тај процес на крају кулминирати не само губитком држављанства него и масовним прогонима, чак и масовним истребљењем. Распадом Совјетског Савеза настало је петнаест нових држава које тврде да представљају "нације"„нације“ које су биле потиснуте унутар империје. У бившем Совјетском Савезу, Југославији, Чехословачкој и Етиопији, били смо сведоци и мирољубивих и насилних примера националне сецесије<ref>{{Cite book|url=https://milliyyet.info/wp-content/uploads/2015/11/Anthony-D.-Smith-Nationalism-and-Modernism.pdf|title=Nationalism and Modernism A critical survey of recent theories of nations and nationalism|last=Smith|first=Anthony D.|publisher=Routledge|year=1998|isbn=0-203-16796-1|location=London|pages=12}}</ref>.
 
Међутим, постоји и она група аутора која сматра да је наведена класификација не само сувишна него и погрешна. То зато што се на нај начин ствара слика да је “Западни”„Западни“ национализам “добар”„добар“ будући да је “грађански”„грађански“, добровољан, либералан, космополистички. Етнички национализам је сасвим супротно. Он је “лош”„лош“, јер се заснива на “етничкој”„етничкој“, органској искључивости, слабој средњој класи и историјским митовима. Они наводе да је и грађанска и етничка компонента присутна у сваком процесу изградње нације али у различитој размери<ref>{{Cite web|url=https://dromanovski.wordpress.com/2013/11/14/the-nature-of-nationalism-is-there-a-difference-between-east-and-west-literature-review/|title=The nature of nationalism: is there a difference between East and West?|last=Romanovski|first=Dmitri|date=2014|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>.
 
Кандански истраживач, ''[[:en:Michael_Ignatieff|Michael Ignatieff]]'' бавио се и тиме како је сам концепт етничког национализма постао формално признат. Дуго времена етнички национализам није био дефинисан појам просто зато што је представљао de facto начин живота. У ствари, све почиње са појавом грађанског национализма. Током XVIII  века ствари су почеле да се мењају након што је Америчка револуција изнедрила нови (радикалан) концепт: идеја грађанства која није имала везе са етницитетом. У складу са том идејом сви треба да имају једнак приступ држави све док деле основне политичке вредности. Касније, ова идеја инспирисала је оне који су довели до Француске револуције<ref>{{Cite web|url=https://study.com/academy/lesson/ethnic-nationalism-definition-theory-examples.html|title=Nationalism|last=Muscato|first=Christopher|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>.