Бог — разлика између измена

[[Датотека:Monad.svg|мини|[[Монада (филозофија)|Монада]], древни симбол за метафизички [[Апсолут]]. Рана [[наука]], посебно [[геометрија]] и [[astrology and astronomy|астрологија и астрономија]], су биле повезане са божанством по мишљењу већине [[Istorija nauke|средњовековних научника]], и многи су сматрали да постоји нешто интринзично „божанско” или „савршено” које се може наћи у круговима.<ref>[[Arthur Koestler]], ''[[The Sleepwalkers (Koestler book)|The Sleepwalkers]]: A History of Man's Changing Vision of the Universe'' (1959)</ref><ref>[[Proclus]], [https://books.google.com/books?id=E1HYAAAAMAAJ ''The Six Books of Proclus, the Platonic Successor, on the Theology of Plato''] Tr. Thomas Taylor (1816) Vol. 2, Ch. 2, "Of Plato"</ref>]]

 

 

 

Бог се најчешће сматра да је [[incorporeality|бестелесан]] (нематеријалан),<ref name="Swinburne" /> и без пола,<ref>David Bordwell, 2002, ''Catechism of the Catholic Church'',Continuum International Publishing. {{page|year=|isbn=978-0-86012-324-8|pages=84}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/archive/ENG0015/__P17.HTM | title = Catechism of the Catholic Church – IntraText | publisher = | accessdate=30. 12. 2016. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130303003725/http://www.vatican.va/archive/ENG0015/__P17.HTM | archivedate=3. 3. 2013. }}</ref> мада многе религије описују Бога користећи мушку терминологију, употребљавајући термине као што је „њему” или „отац”, и неке религије (као што је [[јудаизам]]) приписују само чисто граматички [[Gender of God|„род” Богу]].<ref>"G-d has no body, no genitalia, therefore the very idea that G-d is male or female is patently absurd. Although in the Talmudic part of the Torah and especially in Kabalah G-d is referred to under the name '[[Shekhinah|Sh'chinah]]' – which is feminine, this is only to accentuate the fact that all the creation and nature are actually in the receiving end in reference to the creator and as no part of the creation can perceive the creator outside of nature, it is adequate to refer to the divine presence in feminine form. We refer to G-d using masculine terms simply for convenience's sake, because Hebrew has no neutral gender; G-d is no more male than a table is." [http://www.jewfaq.org/g-d.htm Judaism 101]. "The fact that we always refer to God as 'He' is also not meant to imply that the concept of sex or gender applies to God." Rabbi Aryeh Kaplan, ''The Aryeh Kaplan Reader'', Mesorah Publications (1983), p. 144</ref> Бестелесност и телесност Бога су повезани са концептима [[transcendence (religion)|трансценденције]] (постојања изван природе) и [[immanence|иманенције]] (постојања у природи, у свету) Бога, са позицијама синтезе као што је „[[Chinese theology|иманентна трансценденција]]”.

 

 

Многе различите концепције Бога и конкурентне тврдње о Божјим карактеристикама, циљевима и акцијама довеле су до развоја идеја [[omnitheism|омнитеизма]], [[pandeism|пандеизма]],<ref name="Lataster">{{Cite book|author=Raphael Lataster

 

== Етимологија ==

| title = A Sketch of Semitic Origins: Social and Religious|publisher = Kessinger Publishing|isbn=978-1-4286-1575-5

}}</ref>

Реци „Он је Бог, Један, Самодовољан господар. Никада није настао, нити је био начињен. Нико се не може поредити са Њим.“

 

 

Не постоје муслиманске слике или описи тела Бога, јер се сматра да такве уметничке творевине воде ка [[идолопоклонство|идолатрији]], те су стога забрањене. Муслимани сматрају да је Бог бестелесан, што онемогућава било какву ликовну представу. Уместо тога, муслимани описују Бога многим божанским атрибутима који су поменути у Курану, и са [[99 имена Алаха]]. Само једна од сура (једно поглавље) у Курану не почиње фразом „У име Алаха, Милостивог, Самилосног“, а то је ет Тевба.<ref>[https://www.preporod.com/index.php/duhovnost/tradicija/item/3394-deseti-dzuz-jedina-sura-koja-zapocinje-bez-bismille preporod.com]</ref> Ово су последично најважније божанске особине у смислу тога што их муслимани најчешће понављају током својих ритуалних молитви (званих ''салах'' на арапском, или ''намаз'' на персијском и српскохрватском).

 

== Бог у будизму ==

 

== Бог у филозофији ==

[[Нетеизам|Нетеистичка]] гледишта о Богу исто тако варирају. Неки нетеисти избегавају коцепт Бога, уз прихватање да је значајан за многе; други нетеисти схватају Бога као симбол људских вредности и аспирација. Деветнаесто вековни енглески [[атеизам|атеиста]] [[Charles Bradlaugh|Чарлс Брадлоу]] је декларисао да он одбија да каже „нема Бога”, зато што „реч Бог је за мене звук који не преноси јасну или дистинктну афирмацију”;<ref>"A Plea for Atheism. By 'Iconoclast'", London. {{page1|location=|publisher=Austin & Co|year=1876|id=|pages=2}}.</ref> он је специфичније рекао да он не верује у хришћанског Бога. [[Stephen Jay Gould|Сефан Џеј Гулд]] је предложио приступ поделе света филозофије у оно што је он називао „[[non-overlapping magisteria|непреклапајућом магистеријом]]” (-{NOMA}-). Према његовом гледишту, питања о [[supernatural|натприродном]], као што су она која се тичу [[Постојање|постојања]] и [[природа|природе]] Бога, су [[Метафизика|не]][[Емпиризам|емпиријска]] и подесна су за домен [[Теологија|теологије]]. Научнe методe треба користити за одговоре на сва емпиријска питања о природном свету, а теологију треба користити за одговоре на питања о ултиматном значењу и моралној вредности. Према том гледишту, перципирани недостатак било каквих емпиријских трагова из магистерија надприродног на природне догађаје чини науку једним играчем у природном свету.<ref name="Dawkins-Delusion">{{harvnb|Dawkins|2006|pp=}}</ref>

 

 

[[Стивен Хокинг]] и коаутор [[Leonard Mlodinow|Леонард Млодинов]] наводе у својој књизи, ''[[The Grand Design (book)|Величанствени дизајн]]'', да је разумно питати ко или шта је створио универзум, али ако је одговор Бог, тада је питање само пренето на онога ко је створио Бога. Исто тако, оба аутора тврде да је могуће одговорити на ова питања чисто у оквиру научне сфере и без позивања на било каква божанска бића.<ref>{{Cite book| title = The Grand Design|last=Hawking|first=Stephen|last2=Mlodinow|first2=Leonard| publisher = Bantam Books|year=2010|isbn=978-0-553-80537-6|pages=172}}</ref>