Романија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 30:
== Историја ==
[[Датотека:Novakova jeskyne v pohori Romanija, ukryt loupezniku - zvenk.jpg|мини|десно|[[Новакова пећина]]]]
 
Романија је кроз историју била позната по бројној [[хајдуци]]ма, сматра се колијевком хајдучије. Најстарије писане вијести о бројним хајдуцима на Романији је из 1658. године, када је Француз Кикле описао свој пут преко ове планине. Сарајевски хроничар Мула Мустафа Башескија 1783, такође пише о разбојницима на овом пордчју. Најпознатији хајдук са Романије је [[Старина Новак]], Дели Радивоје, Грујица. Познати Лимун харамбаша саборац [[Бајо Пивљанин|Баја Пивљанина]] је по предању родом са Романије.<ref>Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 37.</ref> Од пада старе [[Краљевина Босна|српске државе Босне]], па све до краја 19. вијека хајдучија на Романији је била активна. Последње чете са Романије предводио је чувени харамбаша Јово Тандарић из [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]].<ref>Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија стр 71</ref><ref>Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 38</ref>
 
{{цитат|Главне хајдучке личности припадају овој области — Др|др Миленко С. Филиповић}}<ref>Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 38.</ref>
 
Српске трупе, [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Краљевине Србије]] и [[историја Војске Црне Горе|Краљевине Црне Горе]] ослободиле су Романију [[29. септембар|29. септембра]] [[1914]]. године.<ref>[[Политика (новине)|Политика]], бр. 3.824 од среде 17. септембра 1914, насловна страна</ref>
 
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Романија је била центар партизанског отпора против усташко-немачко-италијанских снага. Постоји такође и партизанска песма „Иде Тито преко Романије” која је посвећена партизанској борби на простору Романије. Текст песме гласи овако:
{| cellpadding=10
|-
| style="width:50%;"|<br />
Иде Тито преко Романије,
 
и он води своје дивизије.
 
Кад је Тито преш'о Романију,
 
основ'о је народну армију.
 
Кол'ко има Романија грана,
 
још је више младих партизана.
 
Кол'ко има Романија листа,
 
још је више младих комуниста.
 
Другарице, посадимо цвијеће,
 
куд се војска друга Тита креће.
 
Партизани, благо ли је нама,
 
кад друг Тито командује с вама.
|}
У време распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], септембра 1991. године, проглашена је Српска Аутономна Област Романија ([[САО Романија]]). У новембру 1991. ова област је спојена са новоформираном облашћу САО Бирач и названа је САО Романија-Бирач. Област је постала део [[Република Српска (1992—1995)|Српске Републике Босне и Херцеговине]] 1992. године.
 
<gallery>
Датотека:SAO BIH 1991 1992-sr.png|САО Романија у септембру 1991.
Датотека:SAO BIH 1991 nov 02.png|САО Романија у новембру 1991.
 
Датотека:SAO BIH 1991 nov 02.png|САО Романија у новембру 1991.
</gallery>