Амиџин конак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Споменици културе од великог значаја помоћу геџета HotCat |
сређивање |
||
Ред 24:
'''Амиџин конак''' у [[Крагујевац|Крагујевцу]] је једина сачувана зграда из комплекса дворских објеката [[Милош Обреновић|Милошевог]] доба. Конак носи име и Момачки, јер је служио за смештај кнежевих момака из најближе пратње. Представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од великог значаја, решењем Завода за научно проучавање споменика културе Београд бр. 446/47, од 28. октобра 1947. године, а категорисана као културно добро од великог значаја за Републику Србију 7. априла 1979.године, Службени Гласник РС, бр. 14/79.<ref>{{cite web |title=Амиџин конак |url=http://www.kulturnonasledje.com/amid%C5%BEin-konak.html |website=Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |accessdate=9. 1. 2019}}</ref>
[[Датотека:Wiki Šumadija XI Amidžin konak 674.jpg|мини]]
У његовој непосредној близини се налазио [[Кнежев конак у Крагујевцу|конак кнеза Милоша]] (уништен [[1941]]. године) и [[Шарени конак]], конак [[
Конак су градили најбољи мајстори тог времена, Јања Михаиловић, Тодор Петровић, мајстор Веселин. Рађен је у балканско-орјенталном духу, у време када је Србија још увек била под турском влашћу и тек стицала аутономију. Сам конак је саграђен на косом терену, тако да се чини као да има некакав полуспрат. Део приземља је ојачан посебном конструкцијом од камена.
| |||