Никшић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Dzemaldzemo (разговор) на последњу измену корисника Gmihail ознака: враћање |
|||
Ред 129:
== Познати Никшићани ==
Никшићани су познати као врло утицајни људи не само у Црној Гори, већ и у државама окружења. Налазе се и на утицајним мјестима у култури, спорту, привреди, а поготово у политици. Државни врх Црне Горе последње двије деценије „окупиран” је Никшићанима. И то не само Црне Горе, већ и Србије, а има их и у Хрватској и Босни и Херцеговини. Тако су од старог кадра Никшићани били [[Вељко Милатовић]] (предсједник предсједништва СР Црне Горе и предсједник Народне скупштине) и [[Жарко Булајић]] (предсједник извршног вијећа СФРЈ), затим [[Мило Ђукановић]] (најмлађи европски премијер, први човјек блока за независну државу Црну Гору, некадашњи премијер, а актуелни предсједник Црне Горе), [[Филип Вујановић]] (предсједник Црне Горе у три мандата), [[Жељко Штурановић]] (први премијер независне државе Црне Горе), [[Радоје Контић]] (предсједник црногорске и савезне Владе Југославије у више мандата), [[Милорад Дрљевић]] (некадашњи потпредсједник савезне скупштине Југославије), [[Шако Петровић]] (први предсједник Народне скупштине Црне Горе), [[Лаѕар Мијушковић]] (некадашњи предсједник Владе Црне Горе), [[Богољуб Шијаковић]] (министар вјера у Влади Србије), а набрајање црногорских министара и народних посланика из Никшића отишло би унедоглед, али ћемо издвојити неколико министара у Влади Црне Горе, kao што су [[Милутин Симовић]] (министар пољопривреде), [[Бранислав Мићуновић]] (министар културе), [[Милица Пејановић-Ђуришић|Милица Пејановић Ђуришић]] (министар одбране), [[Павле Горановић]] (министар културе), [[Предраг Горановић]] (министар финансија), [[Вељко Зековић]] (министар трговине), [[Нико Миљанић]] (министар здравља), [[Слободан Бацковић]] (министар просвјете), [[Бранко Абрамовић]] (министар пољопривреде),[[Миливоје Јауковић]] (министар рада, социјално и борачке инвалидске ѕаштите), [[Војин Ђукановић]] (министар привреде), [[Небојша Калуђеровић]] (министар иностраних послова), [[Будимир Шегрт]] (министар здравља), [[Сања Дамјановић]] (министар науке и једини представник Црне Горе при научном институту ЦЕРН у Женеви), [[Јанко Љумовић]] (министар културе), [[Драгиша Ђоковић]] (савезни министар финансија) и др. Рођени Никшићанин је [[Марко Даковић]] (најистакнутија политичка личност црногорске историје, народни трибун и адвокат), [[Марко Вујачић]] (потпредсједник Президијума Народне скупштине СФРЈ), [[Никола Ковачевић (политичар)|Никола Ковачевић]] (предсједник Президијума Народне скупштине СФРЈ), као и [[Радоман Божовић]] (бивши предсједник војвођанске и југословенске савезне владе). Неизоставни су и [[Петар Комненић]] (министар у старој Влади НР Црне Горе), [[Крсто Булајић]] (амбасадор СФРЈ у Јапану и Русији), [[Бранко Перовић]] (амбасадор СФРЈ у Танзанији), [[Радослав Бањо Булајић]] (амбасадор СФРЈ у Јапану), [[Игор Јововић]] (амбасадор Црне Горе у Србији), [[Борислав Милошевић]] (амбасадор СФРЈ у Русији), те [[Василије Циле Ковачевић]] (генерални конзул СФРЈ у Сан Франциску). Никшићко поријекло воде и [[Борис Тадић]] (бивши предсједник Србије), [[Иво Јосиповић]] (бивши предсједник Хрватске), [[Игор Радојичић]] (српски политичар, бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске, тренутно градоначелник [[Бања Лука|Бања Луке]]), те [[Радован Караџић]] (српски политичар, психијатар, пјесник и први предсједник Републике Српске) и [[Павле Капетанић]] (премијер Аргентине).
Никшићани су: [[Милосав Марјановић]], чувени математчар и један од оснивача Природно-математичког факултета у Београду, те [[Бошко Глушчевић]]чувени економиста, један од оснивача и првих професора на Економском факултету у Подгорици. У новинарству незаобилазан је [[Михајло Радојичић]] Шок, са својом емисијом „Увијек суботом”, којом је сваке суботе у десет часова ујутро будио црногорске грађане на јавном сервису, те [[Радован Миљанић]] дугогодишњи генерални директор Телевизије Црна Гора, те једна од најискуснијих телевизијских спикера [[Љиљана Благојевић]] и уредник и водитељ вишедеценијски популарног „Тв календара” на Телевизији Црне Горе [[Драгољуб Илић Чарли]]. У категорији спортског новинарства најпознатији црногорски спортски коментатори и доајени југословенског новинарства [[Милорад Ђурковић]] и [[Боро Одаловић]]. Ту су и црногорски историчар [[Новак Килибарда]], географ [[Бранко Радојичић]], први предсједник црногорске академије наука (ЦАНУ) [[Бранко Павићевић]], универзитетски професор у Београду доктор [[Стеван В. Николић]], предсједник Дукљанске академије наука и умјетности [[Божидар Николић]], директор Клиничког центра Србије [[Милика Ашанин]], професори [[Стојан Церовић]], [[Михајло Буквић]] и [[Никола Кеслер]], љекари [[Зоран Кеслер]], [[Нико Миљанић]] и лични љекар краља Николе првог Петровића [[Петар Миљанић]], сликари, писци и хроничари [[Илија Шобајић]], [[
== Становништво ==
|