Википедија

Emocija — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Нема описа измене
Ред 7:
Emocije su kompleksne. Prema nekim teorijama, one su stanja osećanja koja rezultiraju fizičkim i psihološkim promenama koje utiču na naše ponašanje.<ref name="Schacter">{{cite book|last=Scirst Daniel L.|title=Psychology Second Edition|year=2011|publisher=Worth Publishers|location=41 Madison Avenue, New York, NY 10010|isbn=978-1-4292-3719-2|pages=310}}</ref> [[Fiziologija]] emocije je blisko povezana sa [[arousal|uzbuđenjem]] [[Нервни систем|nervnog sistema]], pri čemu su različita stanja i jačine uzbuđenja povezani sa specifičnim emocijama. Emocije su isto tako povezane sa tendencijama ponašanja. Ekstrovertirani ljudi su po prirodi više socijalni i izražavaju svoje emocije, dok su introvertne osobe u većoj meri društveno povučene i sakrivaju svoje emocije. Emocija je često pokretačka sila [[motiv]]acije, pozitivne ili negativne.<ref name="Gaulin 6">{{harvnb|C|2004|pp=}}</ref>
 
Emocije obuhvataju različite komponente, kao što su subjektivno iskustvo, [[Спознаја|kognitivni proces]], izražajno ponašanje, psihofiziološke promene i instrumentalno ponašanje. Svojevremeno su akademici pokušali da poistovete emociju sa jednom od komponenti: [[Vilijam Džejms]] sa subjektivnim iskustvom, [[Бихејвиоризам|bihejvioristibihevioristi]] sa instrumentalnim ponašanjem, [[Психофизиологија|psihofiziolozi]] sa fiziološkim promenama, i tako dalje. U bližoj prošlosti se smatralo da se emocija sastoji od svih komponenti. Različite komponente emocije su kategorisane donekle različito u zavisnosti od naučne diccipline. U [[Psihologija|psihologiji]] i [[Filozofija|filozofiji]], emocija tipično obuhvata [[Субјективност|subjektivno]], [[Свест|svesno]] [[subjective experience|iskustvo]] prvenstveno karakterisano psihofiziološkim [[Emotional expression|izrazima]], [[metabolizam|biološkim reakcijama]], i [[Mental state (disambiguation)|mentalnim stanjima]]. Sličan višekomponentni opis emocije je prisutan u [[sociologija|sociologiji]]. Na primer, Pegi Toits<ref name="Thoits, P. A. 1989">{{cite journal|last=Thoits | first = P. A. |year=1989 | title = The sociology of emotions | url = | journal = Annual Review of Sociology | volume = 15 | issue = |pages=317-342 | doi=10.1146/annurev.soc.15.1.317}}</ref> je pisala da emocije obuhvataju fiziološke komponente, kulturne ili emocionalne etikete (ljutnja, iznenađenje, etc.), ekspresivne radnje tela, i procenu situacija i konteksta.
 
Obim istraživanja o emocijama značajno je povećan u poslednje dve decenije, sa mnogim oblastima koja doprinose uključujući [[Psihologija|psihologiju]], [[Neurologija|neurologiju]], [[Endokrinologija|endokrinologiju]], [[Medicina|medicinu]], [[Istorija|istoriju]] i [[Информатика|računarske nauke]]. Brojne teorije koje pokušavaju da objasne poreklo, neurobiologiju, iskustvo i [[Functional accounts of emotion|funkciju]] emocija samo su dodatno podstakle intenzivnije istraživanje o ovoj temi. Trenutne oblasti istraživanja koncepta emocije uključuju razvoj materijala koji stimulišu i izazivaju emocije. Pored toga [[Pozitronska emisiona tomografija|PET scaniranje]] i [[Functional magnetic resonance imaging|-{fMRI}-]] snimci pomažu u izučavanju afektivnih procesa u mozgu.<ref>Cacioppo, J.T & Gardner, W.L (1999). Emotion. "Annual Review of Psychology", 191.</ref>
 
„Emocije se mogu definisati kao pozitivno ili negativno iskustvo koje je povezano sa određenim obrazcem fiziološke aktivnosti.” Emocije proizvode različite fiziološke, bihejvioralnebihevioralne i kognitivne promene. Originalna uloga emocija bila je da motiviše adaptivno ponašanje koje bi u prošlosti doprinelo opstanku ljudi. Emocije su odgovor na značajne interne i eksterne događaje.<ref>Schacter, D. L., Gilbert, D. T., Wegner, D. M., & Hood, B. M. (2011). Psychology (European ed.). Basingstoke: Palgrave Macmillan.</ref>
 
== Etimologija, definicije, i diferencijacija ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Emocija”