Ђорђе Јоановић — разлика између измена

Ђорђе Јоановић је рођен [[1871]]. године у [[Беч]]у, од оца Харитона и мајке Марије (рођ. Влаховић, из Великог Бечкерека). Породица Јоановић потиче из [[Банат]]а, из [[село|села]] [[Беодра]] (данас је Беодра насеље у оквиру села [[Ново Милошево]]).<ref name="1." /> Деда Аксентије Јоановић рођен је и био православни свештеник у Беодри. Поп Аксентије је био велики пријатељ са колегом свештеником, поп Дионизијем Јакшићем (родом из суседног [[Карлово (Банат)|Карлова]]) - оцем сликара и песника [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]]. Породично пријатељство је повезало и њихову децу; поповски синови Харитон и Ђура су такође блиски. Имућни Бечлија "Каритон" - секретар бечког барона [[Барон Сина Млађи|Сине]], постаје мецена младом уметнику Јакшићу.<ref>https://www.artiscenter.com/?p=5960</ref> Отац Ђорђев, '''Харитон Јовановић'''<ref>http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom04.pdf</ref> (1824-1884) адвокат и сенатор, био је управник имања "аустријског жељезничког магната" - бечког барона [[Барон Сина Млађи|Симона Сине]], у Бечу; барон је био кум на крштењу малог Ђорђа.<ref>"Време", Београд 30.јануар 1932.</ref> Мајка Марија се као млада удова Новосађанина Младена Татарског, тада трговкиња у Великом Бечкереку, удала почетком 1868. године за Харитона Јовановића, секретара барона [[Барон Сина Млађи|Сине]]. Брат [[Симон Јовановић]] (1868-1934) је био аустријски вицеконзул у Београду (1885-1897), па од 1901. године цивилни комесар (Аустроугарске) у [[Пљеваљски санџак| Пљевљима]]. На основу сазнања стечених на том (обавештајном) задатку, постао је аутор вишеделне књиге ''Новопазарски санџак 1878-1900''. Живео је дуже време у Београду и Цириху.

=== Крај живота - Патријарх српски Варнава одржao опело ===

Новине су навелико писале да је познати професор - научник Ђорђе Јоановић током ноћи извршио самоубиство, вешањем у свом стану у Патолошко-анатомском институту у Београду.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1932.</ref> Јоановић је био самац, становао је на другом спрату института. Човек који се сасвим посветио научном раду; није се женио, нити имао потомке. Иако се радило о самоубиству [[Патријарх српски Варнава]] опело је одобрио да се одржи опело над заслужним покојником(!). Уз велике почасти и присуство мноштва грађана, сахрањен на гробљу у завичајној Беодри, где је живео на свом имању његов брат Симеон Јоановић<ref>"Време", 4. мај 1934.</ref>, аустроугарски конзул у пензији.