Бела IV — разлика између измена

79 бајтова додато ,  пре 1 године
нема резимеа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Избеглици пред Монголима, руском кнезу Чернигова Растиславу Михајловићу дао је кћер Ану и помогао му да узме Галич. Кад је Растислав пропао у боју на реци Сан код Јарослава потучен од војске Данила Романовића, Бела је с Данилом договорио удају своје ћерке Констанције за његовог сина Лава.
 
Покрет флагеланата се јавио међу Мађарима 1261. године. У таквим приликама се десило да острогрански каноник Јевсевије окупи пустињаке у краљевству и стави их под заштиту Св. Павла пустињака. Правила овог реда потврдио је папа Урбан IV 1263. године. Павлини су, дакле, монашки ред римске цркве, чија древност је у Угарској. Отокару II Пшемисловићу је морао да 1261. уступи Шлеску, по праву које је овај водио од своје прве жене, Маргарите Бабенбершке. Отокар је требало да се жени са Светом Маргаритом, али се ова повукла у манастир. Иако је Отокар као удовац узео Кунигунду (Кингу) Растислављевић, Белину унуку, нису никад постали срдачни. У рату против Отокара на страни Беле IV, учествовао је и српски краљ [[Урош I Немањић]] (Урош је био на свадби млађег сина Беле IV, такође Беле 1264. године). Млади краљ Стефан, тражио је од оца уместо шлеског војводства, које је овај дао Отокару, да му уступи сву источну Угарску. Ради тога, дигао је војску на оца, а споразумели су се у Пожуну да му отац уступи осим Ердеља и источну Угарску до дунава и Срем (у Сремској Митровици је Стефан сместио свој двор и ковницу новца). Стефан је од 1263 до 1265. године био опет у сукобу са оцем. Иако су се на крају, измирили, Стефан је водио самосталну политику. Заратио је 1266. године заједно с бугарским царем Константином тихом против јакова Светислава, који је владао у Видину, освојио је град и тамо основао бановину, а прогласио се и краљем Бугарске.
 
Ради одбране краљевства је основао банате. Највећи банат је створио тако што је с ранију област бановине Влашке (Олтенија) проширио до Тисе, Мориша и Ердеља. Други банат је основао у Браничеву, трећи у Мачви (који је на управу дао својој кћери [[Ана (Агнеза), господарица Босне и Мачве|Ани]] и несрећном зету растиславуРастиславу Михајловићу), а четврти у Сребреници.
 
Урош I Немањић је 1268. године напао бановину Мачву, али остарели Бела дигне војску и победи га. Бела IV је водио спретну брачну политику, добро удавши своје унуке (ћерке Белиног сина, краљевића Стефана и његове жене куманке Јелисавете). Катарину је удао за Драгутина Немањића, Урошевог сина. Њену сестру Јелисавету (најпре калуђерицу, па удату за Завишу од Розенберга), удао је потом за другог Урошевог сина, Милутина Немањића. Трећу сестру, Ану, удао је за ромејског Цара Андроника II Палеолога, а четврту, Марију за напуљског краља Карла II (хромог) Анжујског. Стефановог сина, а свог унука Ладислава је оженио сестром Карла II анжујског, Изабелом. Бела IV је умро у дубокој старости.