Животије Срба Савић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 25:
}}
'''Животије Срба Савић''' ([[Читлук (Крушевац)|Читлук]], код [[Крушевац|Крушевца]], [[1921]] — [[Београд]], [[1972]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. У периоду од [[1965]]. до [[1966]]. године обављао је функцију [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|републичког секретара унутрашњих послова СР Србије]].
== Биографија ==
Рођен је [[1921]]. године у [[Читлук (Крушевац)|Читлук]]у, код [[Крушевац|Крушевца]]. Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а од [[1941]]. године. Био је борац [[Расински партизански одред|Расинског НОП одреда]], и убрзо постао заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Другог (Теренског) батаљона. Након кадровских промена у Одреду, постаје његов политички комесар и учествује у свим борбама које је Расински партизански одред водио.
Године [[1943]]. ушао је у састав Окружног комитета [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) за [[Крушевац]], на иницијативу [[Благоје Нешковић|Благоја Нешковића]]. Између осталих, ту се налазио и [[Добрица Ћосић]].<ref>[http://www.znaci.net/00001/244_8.pdf ПЕРИОД СТВАРАЊА ВЕЋИХ ЈЕДИНИЦА НОБ НА ЈУГУ СРБИЈЕ]</ref> Животије Савић се од [[1944]]. налазио и на дужности заменика политичког комесара [[Пета српска бригада НОВЈ|Треће јужноморавске бригаде]]<ref>[http://www.znaci.net/00001/86_13.pdf САСТАВ ШТАБОВА И КОМАНДИ ЈЕДИНИЦА]</ref>, а исте године ушао је у састав привременог Оперативног штаба, који је за задатак имао да обједини командовање [[Четврта српска бригада НОВЈ|Другом]] и Трећом јужноморавском бригадом.<ref>[http://www.znaci.net/00003/726.pdf Руковођење Народноослободилачком борбом у Србији 1941—1945]</ref>
Ред 34:
По ослобођењу [[Југославија|Југославије]], [[1945]]. године, упућен је на рад у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА). До [[1948]]. године био је начелник, најпре ОЗНА, потом УДБА-е за округ Крушевац, да би након тога преузео дужност начелника за [[Зајечар]], где се налазио до [[1952]]. године, када прелази у [[Београд]]. Наследио је [[Војин Лукић|Војина Лукића]] на месту начелника [[Служба државне безбедности|Управе државне безбедности]] (УДБА) за град Београд, и на тој функцији се задржао до [[1961]]. године, да би од 1961. до 1965. био на позицији начелника београдског СУП-а.
Савић је од [[1965]]. до [[1966]]. године био републички секретар унутрашњих послова у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршном већу Србије]]. У периоду [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Четвртог пленума ЦК СКЈ]], одржаног јула 1966. године на [[Национални парк Бриони|Брионима]], одбио је да оптужи [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] због злоупотребе положаја у Управи државне безбедности. Означен као „ранковићевац“<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:387714-Velika-cistka-Udbe
Преминуо је у [[Београд]]у, [[1972]]. године. Сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
| |||