Биљна заједница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м додатно појашњено |
||
Ред 1:
[[Датотека:Meadow in Rancho San Antonio County Park.jpg|280п|мини|Шумовити предео са различитим биљним заједницама]]
[[Датотека:Bruckenthalia heath at Besna Kobila 23.JPG|280п|мини|Вриштине са брукенталијом (''Bruckenthalia spiculifolia'') на Бесној кобили, ЈИ Србија]]
'''Биљна заједница'''
Суштина биљних заједница је та, да се развојем [[Екологија|еколошких истраживања]] открило да вегетација у односу на простор и дате услове средине (климатске, еколошке, биолошке) изграђује јасно дефинисане целине, које имају идентичне одлике и сличан састав врста на разним локацијама ширег простора, свуда где услови средине одговарају за настанак дотичне биљне заједнице.
== Опис ==
Асоцијација ({{јез-лат|Associatio}} = комбинација) је еколошки термин. Реч су први креирали [[Александар фон Хумболт]] и [[Еме Бопланд]] 1805. године.<ref>Humboldt, 1805</ref> Понекад се за исти концепт користи и израз ценоза или, код биљака '''фитоценоза''' али је то у модерној ботаници све ређи случај (користи се латински израз ''Ass.'').
Колонизација нових станишта или [[еколошка сукцесија|сукцесија]] почиње појавом пионирних врста; а сукцесија се затвара такозваним климаксом асоцијација. Биљна заједница заједно са животињама тог подручја заједнички образује еколошку целину коју називамо [[биоценоза|биоценозом]]. И од њих виши слој еколошке организације, заједно са утицајима абиотичkих фактора ([[биотоп]]ом) и обртом материје и енергије називамо [[екосистем]]ом.
| |||