Зависност од употребе мобилних телефона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
У текст су убачени поднаслови Номофобија и особине личности и Истраживања
Ред 1:
[[Датотека:Distracted by Phones.jpg|300п|мини|Зависност од употребе мобилних телефона најизраженија је код младих]]
'''Зависност од употребе мобилних телефона''' је облик претеранапретеране употребаупотребе мобилних уређаја која може одузети доста корисног времена које је могло да се корисније потроши у друге сврхе – учење, рад, спорт, љубав, дружење и узроковати новчане проблеме корисника или особе која плаћа рачуне. У ову групу спадају и зависници који због болести не могу да напуштају кућу, који су сами себи непривлачни и који су посебно осетљиви, па не могу поднети стресове при комуникацији уживо.
 
Они који имају заиста изнурујућу зависност од телефона и нису у стању да се сами ослободе те навике, могу се подвргути рехабилитација у надгледаној клиници.
Ред 26:
Преваленца сродног проблема, зависности од интернета, била је 4,9-10,7% у Кореји и сада се сматра озбиљним проблемом јавног здравља.<ref>Koo HJ, Kwon JH (2014). "Risk and protective factors of internet addiction: a meta-analysis of empirical studies in Korea". Yonsei Med J. 55 (6): 1691–1711.</ref>
;Несрећни догађаји
 
Прекомерна употреба мобилног телефона може бити посебно опасна у одређеним ситуацијама као што су слање порука током управљања моторним возилом. На пример, свакодневно, око 9 људи погина, а више од 1.000 бива повређено током употребе телефона за време управљања возилом, само <ref>{{cite web|title=The Dangers of Distracted Driving |url=https://www.fcc.gov/consumers/guides/dangers-texting-while-driving |publisher=www.fcc.gov 5. 4. 2018. |accessdate=17. 2. 2019}}</ref>у САД. У било ком тренутку широм Америке, око 660.000 возача користи мобилне телефоне или електронске уређаје за време управљања моторним возилом. Значајан број повреда и незгода изазваних ометањем вожње разговором преко телефона може се барем делимично избећи смањењивањем прекомерне употребе мобилног телефона.
 
'''Номофобија и особине личности'''
 
Употреба паметних телефона постала је свеприсутна у многим друштвима
 
Номофобија је назив за фобију када особа нема контакт са мобилним телефоном. То је симптом или синдром проблематичне употребе дигиталних медија на ментално здравље, чија дефиниција није стандардизована..
 
Према Бианки и Филипс (2005) психолошки чиниоци утичу на прекомерну употребу мобилног телефона. То су пре свега особе које имају ниско самопоштовање, екстровертне личности. Такође је врло могуће да номофобични симптоми могу бити изазвани другим основним и постојећим менталним поремећајима (социјална фобија или социјални анксиозни поремећај, социјална анксиозност, и панични поремећај).
 
Израз, скраћеница за „фобију без мобилног телефона“, скован је током студије 2008. године од стране уреда за пошту у Великој Британији коју је наручио Ју Гов, истраживачка организација са седиштем у Великој Британији, за процену стрепње који трпе корисници мобилних телефона. Студија је открила да скоро 53% корисника мобилне телефоније у Британији има тенденцију да се забрине када "изгубе мобилни телефон, понестане им батерија или кредит или немају покриће мреже". Студија, која је обухватила 2.163 људи, открила је да око 58% мушкараца и 47% жена пати од фобије, а додатних 9% се осећа стресно када су им мобилни телефони искључени. 55% испитаних наводи одржавање везе са пријатељима или породицом као главни разлог што су постали забринути када нису могли да користе своје мобилне телефоне. Студија је утврдила  да су нивои стреса изазвани просечним случајем номофобије истог нивоа као  стрес на дан венчања и посете стоматологу.
 
Сваки други  номофоб никада не искључује свој мобилни телефон. <ref>{{Citation|title=Nomophobia|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Nomophobia&oldid=924919471|date=2019-11-06|accessdate=2019-11-16|language=en}}</ref>
 
== Патофизиологија ==
Линија 44 ⟶ 57:
International Journal of Communication, Vol. 10, 3851–3876.</ref>
 
'''Истраживања'''
 
Са променом технологија, свакодневно се појављују нови изазови. Појавиле су се нове врсте фобија (тзв. Технофобије). Откако је први мобилни телефон дошао на потрошачко тржиште 1983., ови уређаји постали су значајно мејнстрим у већини друштава.
 
Шамбар, Ругимбана и Зова (2012) су тврдили да су мобилни телефони „вероватно највећа не наркотичка зависност 21. века“, и да студенти могу да проводе до девет сати сваког дана на својим телефонима, што може довести до зависности од таквих технологија као покретач модерног живота и пример „парадокса технологије“.који је с једне стране ослобађање а са друге поробљавање.
 
Истраживање које је спровела компанија Секјур Енвоа показало је да од номофобије чешће обољевају адолесценти и млађи одрасли људи. У истом истраживању се наводи да је 77% тинејџера пријавило анксиозност и забринутост када су остали без мобилног телефона, а затим старосна група од 25 до 34 године и људи старији од 55 година. Неки психолошки предуслови које треба тражити код особе која можда пати од ове фобије су "само-негативни погледи, млађа доб, ниско поштовање и самоефикасност, висока екстроверзија или интроверзија, импулсивност и осећај ургентности да се све догоди сада и овде.
 
Међу студентима је учестала употреба мобилних телефона у корелацији са смањењем просека и повећаном анксиозношћу и то даље негативно утиче на задовољство животом (благостање и срећу) у поређењу са студентима који мање користе мобилне телефоне. Мањи просек оцена може бити последица прекомерне употребе мобилних телефона или рачунара чиме се губи време и смањује концентрација током учења, похађања наставе, рада на задацима и омета настава. Прекомерна употреба мобилних телефона може повећати анксиозност услед потребе да се непрестано повезују на друштвене мреже, повећавајући свакодневни стрес, чиме се смањује квалитет живота.
 
Номофобија се јавља у ситуацијама када појединац доживљава анксиозност због страха да неће имати приступ мобилном телефону. "Синдром превелике везе" јавља се када употреба мобилног телефона смањује количину интеракција лицем у лице и на тај начин значајно омета социјалне и породичне интеракције појединца. Израз "техно-стрес" је још један начин да се опише појединац који избегава интеракцију лицем у лице укључивањем у изолацију, укључујући психолошке поремећаје расположења, попут депресије.
 
Анксиозност изазива неколико фактора, као што су губитак мобилног телефона, губитак пријема и празна батерија мобилног телефона. Неке клиничке карактеристике номофобије укључују коришћење уређаја импулсивно, као заштиту од друштвене комуникације или као прелазни објект. Посматрано понашање укључује употребу једног или више уређаја са приступом интернету, увек ношење пуњача и доживљавање стрепње када размишљате о губитку мобилног.<ref>{{Citation|title=Nomophobia|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Nomophobia&oldid=924919471|date=2019-11-06|accessdate=2019-11-16|language=en}}</ref>
 
<br />
== Знаци и симптоми зависности ==
Најчешће описани знаци и симптоми зависности од употребе мобилног телефона су: