Српска православна црква — разлика између измена

{{цитат|"Боље је много једну паметну и полезну књигу с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа него дванаест звонара сазидати и у све њи велика звона поизвешати! Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!" <ref>[http://www.sdcafe.rs/vesti/za-dan-smedereva-otkriven-spomenik-dositeju Za Dan Smedereva otkriven spomenik Dositeju]</ref>}}

 

 

Ђорђевић је сматрао да је утицај СПЦ као политичке снаге у друштву огроман. Веровао је да су водећи људи СПЦ данас такозвани јустиновци и николајевци који су својим конзервативним схватањима у сукобу са тековинама модерног друштва.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/08/08/srpski/D04080702.shtml | title = U srednjem smo veku sa ovakvim sveštenstvom | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | accessdate=10. 2. 2012.}}</ref>

Коментаришући благосиљање егзекутора уочи [[масакр у Сребреници|масакра у Сребреници]], Ђорђевић је изјавио да Српска православна црква „није била само сведок већ и саучесник у минулом рату“ и да је време да се суочи са прошлошћу, што је и њена хришћанска обавеза.<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2005&mm=06&dd=04&nav_id=169852 | title = Jeromonah Gavrilo blagosiljao "škorpione" pre odlaska u Srebrenicu |date=4. 6. 2005. | publisher = B92.net | accessdate=10. 2. 2012.}}</ref> Он је предлагао да српски патријарх са свештенством крене пешице од [[Зворник]]а према [[Сребреница|Сребреници]] и јавно се извини народу тамо.<ref>[http://pescanik.net/2009/11/zasto-se-u-crkvi-sapuce-full/ Zašto se u crkvi šapuće? (drugi deo)]</ref> Сматрао је да су Српској православној цркви неопходне темељне реформе.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/U-Crkvi-crta-nije-podvuchena.lt.html | title = Mirko Đorđević, U Crkvi crta nije podvučena | last=Mirko Đorđević | publisher = Politika.rs | accessdate=10. 2. 2012.}}</ref>

 

 

Томанић наводи да је управо захваљујући [[Душан Немањић|Душановим]] освајачким ратовима Србија је постала царевина, а самим тим и Српска црква - [[патријаршија]]:

{{citat| И Српска црква је створена, учвршћена и увећана на људској крви и то углавном делањем тројице најистакнутијих представника династије Немањића: Стефана Немање, краља Милутина и цара Душана ... Без мача светог краља Милутина Српска црква се не би тако увећала и засијала пуним сјајем. И на крају, без освајања и насиља цара Душана, којег су с разлогом назвали Силни, без попаљених градова и села, без "прекланих вратова" Грка и Албанаца, нити би се Душан могао прогласити царем, нити би Српска црква могла постати патријаршија. Колико год то сурово звучало, закључак је јасан: Српска црква, као и све друге хришћанске, утемељена је, учвршћена (покољи богумила) и увећана, тј. подигнута на патријаршијски ниво (страдања Грка и Албанаца), на људској крви.<ref name="Tomanić"/>}}

 

 

{{citat| Током 90-их година ни Сабор ни Синод СПЦ нису ниједном препоручили српским православним свештеницима да не дају причест онима који су ратујући у Хрватској, БиХ и на Косову починили тешке злочине, крађе, силовања. Али су зато посаветовали свештенство да ускрати причест гинеколозима, акушеркама и, наравно, женама и девојкама које се одлуче на побачај.}}