Radenik — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:Редакција раденика.jpg|мини|Редакција Раденика, снимак из 70-тих година XIX века.]]
Раденик је бип први социјалистички лист у Србији и на Балкану. Покренуо га је [[Светозар Марковић]] 1. јуна 1871. године. Под тим именом излазио је две године (1871-1872), након чега мења име у Радник. У њему су по први пут објављени, у наставцима [[Карл Маркс|Марксов]] Грађански рат у Француској и два поглавља из капитала<ref>Milan Vesović, Revolucionarna štampa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (str. 17), Narodna knjiga, Beograd, 1979.</ref>.
Због својих оштрих критика Раденик је врло брзо по излазењу потпао под полицијску присмотру. Ипак српска влада није желела да се представи као неко ко гуши слободу штампе те је Раденик наставио да излази. Како би ипак отежеала његово излажења Влада Србије је преко Прес-бироа и про-режимске штампе вршила различите нападе и притиске. Тако је на пример Прес-биро слао различите дописе као одговор на писање Раденика које је лист морао пренети. Приликом писања у Раденику о лошем положају становништва у Смедереву, Прес-биро је ово оштро демантовао својим дописом који је Раденик морао пренети. Да би избегао полемисања Раденик је од тада увео објављивање стручних чланака и статистика који су говорили о положају српског становништва.
Уредништво Раденика, пре свих сам Светозар Марковић, на страницама листа популарисали су Париску комуну због чега су били под јавном критиком представника Француске у Србији, генералног конзула Едуара Анжелара.
Народна скупштина Србије у више махова на својим седницама дебатовала је о Раденику, чак је и предлагала да се новинарима Раденика онемогући да присуствују седницама скупштине.
Члан 25 Закона о штампи пребациовао је одговорност за садржај са редакције на штампарију чиме је практично штампарија постала главни цензор. Светозар Марковић је ово коментарисао да је ова цензура била "још несноснија и шкодљивија за слободу писања но и полицијска". <ref>{{Cite journal|last=Панчевац|first=|date=30.9.1871|title=|url=|journal=Панчевац|volume=3|pages=79|via=}}</ref>
Полиција је забранила 50-ти број Раденика од 30. септембра 1871. године и запленила цео тираж. Раденик је био забрањен због чланака Опет наши адвокати и Народна скупштина.
После забране у Србији на кратко га мења лист Једнакост који је у Новом Саду покренуо [[Ђорђе Мијатовић|Ђока Мијатовић]] у сарадњи са Светозаром Марковићем. Једнакост је имала свега један број.
| |||