Јавор — разлика између измена

'''Јавор''' ({{јез-лат|Acer}}) је [[Род (биологија)|род]] [[Листопадно дрвеће|листопадног]] или [[Зимзелене биљке|зимзеленог]] [[дрво|дрвећа]] (ређе [[Жбун|жбуња]]) из фамилије [[Sapindaceae]] (у појединим системима класификације, [[Aceraceae]]). Име рода потиче од латинске речи ''-{acer}-'' - — оштар, зашиљен (односи се на облик листа). Домаће име ''јавор'' је словенског порекла.<ref name = cajkanovic>{{Cite book |last=Чајкановић |first=Веселин |title=Речник српских народних веровања о биљкама |publisher=СКЗ : БИГЗ : Просвета : Партенон |series = Сабрана дела из српске религије и митологије |volume=299 |edition= |date=1994 |location=Београд |isbn=978-86-379-0283-6}}</ref> Род обухвата око 150 [[Врста (биологија)|врста]] подељених на 17 секција (према грађи цвета, облику листа и другим морфолошким особинама).<ref name = vukicevic>{{cite book |last=Вукићевић |first=Емилија |title=Декоративна дендрологија |publisher=Привредно финансијски водич |volume=781 |edition=2 |date=2005 |location=Београд}}</ref>

Јавор може достићи висину до 30  м. Листови су величине око 15 цм, лиска је прстастог облика.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.plantea.com.hr/javor/|title=Javor (Acer)|date=2014-12-29|website=Plantea|language=hr|access-date=2019-08-17}}</ref>

[[Лист]]ови су режњевити, садрже по 5 режњева, на дугим петељкама, наспрамно распоређени. Већином су прости, код неких врста перасто сложени.

[[Цвет]]ови су двополни или једнополни, или су биљке дводоме. Скупљени су у [[цваст]]и - — гроње, гроздове или метлице. Чашица и круница са 4-5 листића (чашичних/круничних). Прашника има два пута више од круничних листића.

[[Плодник]] се састоји од два семена заметка. [[Плод]] чине две крилате орашице.<ref name="vukicevic" /> Сви представници рода Ацер садрже мед. <ref name=":0" />

Јавори расту у умереној зони и планинама тропских предела северне [[Земља|Земљине]] полулопте. Нарочито много врста расте у Кини и Јапану.<ref name="vukicevic" />

[[Датотека:Red Maple, 1974-2007.jpg|200px|мини|десно|Црвени јавор - — бонсаи]]

Јавори спадају у најчешће коришћено дрвеће у озелењавању урбаних простора. Посебно омиљени због јесењих боја својих листова које се мењају од зелене, преко црвене и наранџасте до јарко жуте. Постоје врсте и варијетети обојених листова чија се боја не мења током целе године (црвени, жути, вишебојни и тд.). Врсте које расту као високо дрвеће ([[Acer platanoides|млеч]] - — ''A. platanoides'', [[Acer pseudoplatanus|обични јавор]] - — ''A. pseudoplatanus'', [[Acer saccharinum|сребрнолисни јавор]] - — ''A. saccharinum'') погодне су за дрвореде, посебно зато што њихови плодови не садрже алергене, не прљају улице нити при паду могу повредити пролазнике или оштетити возила. Од врста које образују крошње од земље могу се формирати густе и високе живе ограде ([[Acer campestre|клен]] - — ''Acer campestre''). Врсте нижег пораста, нарочито оне обојених листова, радо се саде на зеленим површинама, солитерно или у комбинацији са другим врстама ради постизања колорита. Посебно је интересантан [[Acer palmatum|јапански јавор]] (''Acer palmatum'') због небројено много култивара различитих облика и боја листова.<ref name="vukicevic" /> Врсте јавора, посебно оне које расту у Кини и Јапану, популарне су у [[бонсаи]] уметности.

== Преглед најчешћих врста јавора у Србији<ref name="vukicevic" /> ==

* ''Acer campestre'' L. – — [[Acer campestre|Клен]] - — у Србији домаћа врста

* ''Acer ginnala'' Maxim. – — [[Acer ginnala|Амурски јавор]]

* ''Acer heldreichii'' Orph. ex Boiss. – — [[Planinski javor|Планински јавор]] (Грчки јавор) - — у Србији домаћа врста

* ''Acer intermedium'' Panč. (''Acer hyrcanum'' subsp. ''intermedium'' (Panč.) Palam.) – — [[Acer intermedium|Прелазни маклен]] - — у Србији домаћа врста

* ''Acer japonicum'' Thunb. – — [[Acer japonicum|Јапански јавор, Паперјасти јапански јавор]]

* ''Acer marsicum'' Gussone (''Acer campestre'' subsp. ''marsicum'' (Guss.) Hayek) - — у Србији домаћа врста

* ''Acer monspessulanum'' L. – — [[Acer monspessulanum|Маклен]] - — у Србији домаћа врста

* ''Acer negundo'' L. – — [[Acer negundo|Пајавац, јасенолисни јавор]] (Мантиоба)

* ''Acer obtusatum'' Waldst. et Kit – — [[Acer obtusatum|Глухач]] - — у Србији домаћа врста

* ''Acer palmatum'' Thunb. – — [[Acer palmatum|Јапански јавор]]

* ''Acer platanoides'' L. – — [[Acer platanoides|Млеч]] (Норвешки јавор) - — у Србији домаћа врста

* ''Acer pseudoplatanus'' L. – — [[Acer pseudoplatanus|Јавор, обични јавор]] - — у Србији домаћа врста

* ''Acer rubrum'' L. – — [[Acer rubrum|Црвени јавор]]

* ''Acer saccharinum'' L. (''Acer dasycarpum'' Ehrh.) – — [[Acer saccharinum|Сребрнолисни јавор]]

* ''Acer tataricum'' L. – — [[Acer tataricum|Жешља]] - — у Србији домаћа врста

* ''Acer capillipes'' Maxim. - — [[Змијокори хозое јавор]] - — Јапан

== ''Acer campestre'' L. – — [[Acer campestre|Клен]] ==

Најчешћа врста јавора у Србији. У виду жбуна или грма расте,, са пуно густо орјентисаних грана. Висину може достићи до 20  м. Са старењем се мења изглед и боја стабла, од сивкасте и глатке до тамније смеђе и са пукотинама. Листови садрже по 5 режњева и смештени су на дугачким дршкама. Цветови су груписани у штитолике цвасти.<ref name=":0" /> Плод има 2 крилата наставка, супротно орјентисана. Цвета након листања, у периоду од фебруара до марта.<ref name=":0" />

Јавор се често среће у нашим народним веровањима. Ова веровања најчешће се односе на јавор (обични), млеч и клен. Придају му се магичне моћи и везује се за култ мртвих. Од њега се праве и гусле. У народној поезији и прози често се и радо спомиње. Од имена овог дрвећа образована су многа топографска имена, нарочито имена планина ([[Јавор (планина у Србији)|Јавор]] - — планина у западној Србији, [[Јаворје (Власотинце)|Јаворје]] - — насеље у општини Власотинце, [[Кленак (Рума)|Кленак]] - — насеље у општини Рума итд.). Из имена јавора настала су и народна имена Јаворко и Јаворка.

Лист [[Acer saccharum|шећерног јавора]] (''Acer saccharum'') јепредставља симбол [[Канада|Канаде]]. Налази се на државној [[Застава Канаде|застави]], [[грб]]у и грбовима канадских провинција, али и грбовима многих градова широм света.

{{reflistизвори|30em}}

* [http://www.coolinarika.com/magazin/clanak/javorov-sirup/ Javorov sirup] <small>приступљено 4. 12.децембар 2015.</small>

* [http://www.pch.gc.ca/eng/1363193195814 Official symbols of Canada] <small>приступљено 4. 12.децембар 2015.</small>