Берлински зид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м . |
||
Ред 93:
== Рушење ==
[[Мађарска]] је [[23. август]]а [[1989]]. године уклонила погранична ограничења са [[Аустрија|Аустријом]] и у септембру је више од 13.000 Источних Немаца побегло кроз Мађарску. Масовне демонстрације против владе у Источној Немачкој су почеле у јесен 1989. године. Дугогодишњи вођа Источне Немачке, [[Ерих Хонекер]], је поднео оставку [[18. октобар|18. октобра]] 1989. и заменио га је [[Егон Кренц]] неколико дана касније. Хонекер је прорекао јануара 1989. да ће зид стојати „још сто година“.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|title=Exchanges of Territory: Lenné-Dreieck |url=http://www.berlin.de/mauer/zahlen_fakten/gebietsaustausch/index.en.html#lenne |publisher=City of Berlin |accessdate=23. 01. 2016. |
Нова Кренцова влада је одлучила да дозволи грађанима Источног Берлина да траже визе да би путовали у Западну Немачку. [[Гинтер Шабовски]], министар пропаганде Демократске Републике Немачке, је имао задатак да објави то; ипак, он је био на одмору пре него што је донета ова одлука и није био у потпуности обавештен о њој. Кратко пре новинарске конференције [[9. новембар|9. новембра]], баратао је нотом која је казивала да ће грађанима Источног Берлина бити дозвољено да прелазе границу са прописном дозволом, али није дао никакве додатне информације. Правила су завршена неколико сати пре конференције и требало је да постану важећа следећег дана, тиме дајући времена да се прво информишу стражари на граници; ипак нико о томе није обавестио Шабовског. Он је гласно прочитао ноту на крају конференције; када је упитан када ће правила ступити на снагу, он је претпоставио да ће то бити истог дана на основу текста ноте и одговорио је: „Колико ја знам, тренутно ступају, управо сада“.<ref name="automatski generisano1" />
Ред 101:
Влада Демократске Републике Немачке је објавила отварање десет нових пограничних прелаза следеће недеље, укључујући и неке симболичне локације (Потсдамер Плац, Глиникер Брик, Бернауерштрсе). Маса са обе стране зида је сатима чекала, наздрављајући булдожерима који су одвајали делове зида да би направили нове (старе) путеве. Слике и телевизијски снимци ових догађаја их понекад погрешно називају „демонтажа зида“ иако је то било само изградња нових прелаза. Нови погранични прелази су се настављали отварати до лета [[1990]], укључујући и онај најпознатији на [[Бранденбуршка капија|Бранденбуршкој капији]] [[22. децембар|22. децембра]] 1989. године.
[[Датотека:Berlin-wall.jpg|мини|десно|250п|Берлински зид [[16. новембар|16. новембра]] 1989. године]]
Западним Немцима је дозвољено путовање са визом почевши од [[23. децембар|23. децембра]] 1989. године. До тада су могли посећивати Источну Немачку само под рестриктивним условима, који су укључивали тражење визе неколико дана или недеља раније, обавезну размену најмање 25 [[немачка марка|немачких марки]] по дану планираног останка, а који су сви ограничавали спонтане посете. Тако су у недељама између 9. новембра и 23. децембра, Источни Немци могли да слободније путују од западних комшија.<ref>{{cite web|title=Exchanges of Territory| url=http://www.berlin.de/mauer/zahlen_fakten/gebietsaustausch/index.en.html| publisher=City of Berlin| accessdate=23. 01. 2016.|
Технички, зид је остао чуван неко време након 9. новембра, иако са смањеним интензитетом. Првих месеци, војска Источне Немачке је чак покушала да поправи нека оштећења која су начинили ловци на сувенире. Постепено су ти покушаји престали, а стража је постајала све лабавија, толеришући повећана разарања и недозвољене прелазе кроз рупе у зиду. Званичну демонтажу зида је [[13. јун]]а 1990. године почела војска Источне Немачке у Бернауерштрасе. На дан [[1. јул]]а, када је Источна Немачка усвојила западнонемачку валуту, све пограничне контроле су престале, иако је граница постала безначајна неко време пре тога. Демонтажа је трајала до новембра 1991. године. Само је неколико кратких делова и стражарских кула остављено да стоји као успомена.
| |||