Википедија

Тест оралног оптерећења глукозом — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 14:
између 6,1–6,9 mmol/L, ради одређивања стања глукозне толеранције, док Америчко удружење дијабетичара (АДА) не препоручује употребу ове методе, осим у постављању дијагнозе [[Гестациони дијабетес|гестационог дијабетеса]].
== Општа разматрања ==
Код јасне клиничке слике и високе концентрације [[глукоза|глукозе]] у крви[[крв]]и, дијагноза шећерне болести је једноставна. Међутим код особа са сумњом на шећерну болест треба следити смернице за дијагностику шећерне болести, на основу којих нас симптоми требају навести да посумњамо на шећерну болест, која се релативно лако можемо утврдити одређивањем концентрације глукозе у крви.<ref>De Fronzo RA: ''Glucose intolerance and aging.'' Diabetes Care 4:493–501, 1981</ref>
 
Као најважнији критеријум обично се узима концентрација глукозе у крви наташте -— 7,0 mmol/L или више у два независна налаза. Ако је вредност нижа од 7,0 mmol/L, а има елемената за сумњу на шећерну болест треба урадити орални тест оптерећења глукозом (ОГТТ).
 
Овим тестом одређују се вредност шећера у крви 120 минута након узимања оброка и ако је она 11,1 mmol/L или више (у два одвојена испитивања), код испитаника се ради се о шећерној болести.
Ред 25:
! Стања хипергликемије !! Гликемија наташте !! Плазма глукоза у 120 мин OGTT-а,{{напомена|Ако плазма глукоза у 120 мин није одређена, стање може указивати и на дијабетес и на IGT}}
|-
| '''[[Шећерна болест]]''' || ≥ 7,0 mmol/L || ≥ 11,1 mmol/L
|-
| '''[[Интолеранција на глукозу]]'''<br />''(IGT; impaired glucose tolerance)'' || < 7,0 mmol/L || ≥7.8 и < 11,1 mmol/L
|-
| '''[[Оштећена гликемија наташте у плазми]]'''<br />''(IFG; impaired fasting glucose)'' || 6,1 до 6,9 mmol/L ||< 7,8 mmol/L
|}
</center>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тест_оралног_оптерећења_глукозом”