Франци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Франци''' су [[Германи|германски]] народ, који се састојао од неколико германских племена. Франци су прво германско племе које се стално настањује на подручју [[Римско царство|Римског царства]]. Дошли су на подручје Римског царства из садашње средишње [[Немачка|Немачке]] и јужне [[Холандије|Холандије]] и населили су северну [[Галија|Галију]], где су прихваћени од [[Римско царство|Римљана]] као [[федерати]].
Ту успостављају државу [[Франачка|Франачку]], која покрива већину данашње [[Француска|Француске]], [[Белгија|Белгије]] и [[Холандија|Холандије]] и западних подручја [[Немачка|Немачке]]. Тиме су Франци створили историјско језгро и модерне Француске, Немачке, Холандије и Белгије. Прелаз франачког краља [[Хлодовех I|Хлодовеха]] на [[Први васељенски сабор|никејско]], а не [[Аријанство|аријанско]], хришћанство при крају [[5. век]]а представља један од кључних догађаја у историји Европе.
Ред 11:
У почетку је постојала главна подела међу Францима:
* [[Салијски Франци]], живели на доњој [[Рајна|Рајни]]
* [[Рипуаријски Франци]], живели на
Та подела је имала свој значај до [[9. век]]а по томе што су постојали различити правни системи за сваку од група Франака.
[[Датотека:Charlemagne.jpg|мини|лево|190п|Статуа Карла Великог у Франкфурту]]
Ред 19:
== Освајања и ширење Франачке државе ==
Франци су бећ у [[3. век]]у упадали у [[Галија|Галију]] и ратовали против [[Антички Рим|Рима]]. Франци су у почетку били насељени у две велике скупине на [[Рајна|Рајни]] и тада су добили статус римских [[Федерати|федерата]] и шире се до реке Соме. По пропасти [[Западно римско царство|Западног римског царства]] почињу да заузимају земље до реке [[Лоара|Лоаре]], области које су заузимала племена Алмана источно од [[Рајна|Рајне]], почетком [[6. век]]а освајају [[Аквитанија|Аквитанију]], а потом својој држава припајају и [[Бургундија|Бургундију]]. Према Италији су се проширили захваљујући ратовима против Лангобарда. Лангобард повлачећи се угрожавао је папство, које је затражило помоћ од севера, од франачких владара. Из савеза [[Папство|папства]] и Франака рођена је средњовековна [[Европа]]. Франачка освајања су завршена око [[560]]. године, а у [[7. век]]у наступила је стагнација. Остаје чињеница да је један мали народ у само 3 генерације успео да постане господар земаља од [[Пиринеји|Пиринеја]] до [[Дунав]]а. Уз то, Франачка држава се показала као најтрајнија варварска држава на Западу. Један од најбољих франачких вођа Хилдериг, који је потицао из рода Меровинга, постао је савезник римског намесника.
== Франачка војска ==
Ред 39:
Од тога подручја Франци су се почели ширити и на крају су заузимали већину Галије северно од Лоаре и источно од [[Визиготи|Визиготске Аквитаније]].
Франци су у почетку бранили границе Римског царства као савезници. Тако су се током велике инвазије
=== Меровинзи ===
Ред 48:
Каролиншко краљевство почиње новембра [[751]]. када је [[Пипин Мали]] збацио последњег меровиншког краља Хилдерика III. Пипин Мали је био мајордом и син славног мајордома [[Карло Мартел|Карла Мартела]], који је спасио Европу од исламске инвазије и који је поново ујединио Франачку. Пипин Мали је постао изабрани краљ Франачке уз папин благослов и подршку водећих људи Франачке. По германским законима краљ је зависио од подршке водећих људи. Ако краљ није задовољавао водећи клан, бирао би се нови краљ. Иако су касније краљеви постали наследни, ипак су чак све до 1806. постојали избори за владара у Светом римском царству.
Пипин Мали улази [[754]]. у савез са папом Стефаном II. Папа тада на великој церемонији проглашава Пипина Малог и његову породицу „заштитницима Рима“. Као противуслугу Пипин Мали преотима [[755]]. Равенски егзархат, који су претходно освојили [[Лангобарди]]. Није вратио [[Равенски егзархат]] [[
=== Карло Велики ===
Ред 60:
Баварски војвода Тасило се [[788]]. побунио против Карла Великог. После разбијања побуне Баварска постаје део Франачке. До [[796]]. Карло је раширио своје краљевство до Аустрије и делова данашње Хрватске. У Шпанији Франачка се простирала до реке Ебро.
На Божић [[25. децембар|25. децембра]] [[800]]. папа је крунисао Карла Великог као цара Светог римског царства. Та церемонија је Карлу Великом формално признала наследство над [[Западно римско царство|Западним римским царством]]. [[
== Подела Франачке и Верденски споразум ==
| |||